Na fotografiji se videla Andrejevska zastava — zastava ruske Ratne mornarice. Grešku je primetio novinar „Politika“ Dejv Braun, pa je nakon toga američki kongresmen na svom profilu na Tviteru zamenio fotografiju zvaničnim promotivnim video-snimkom američke mornarice, ali su tviteraši već reagovali na post komentarima: „Rusija se ponosi tobom“ i „Hvala za podršku ruskoj floti“.
Razlike ruske i američke flote
Teška nuklearna raketna krstarica „Petar Veliki“ stavljena je u službu 1998. godine. Ruski vojni eksperti navode da je to najveći na svetu nuklearni udarni ratni brod i kao takav ne liči ni na jedan američki. Pored toga što je na nuklearni pogon, ovaj brod je potpuno jedinstven po izgledu i naoružanju. Ima ceo arsenal raketa brod-brod, protivpodmorničkih raketa i raketa za gađanje aviona i krstarećih projektila, što omogućava krstarici da rešava, praktično, bilo koje borbene zadatke. Glavno oružje mu je raketni sistem „Granit“, a takođe raspolaže i protivvazdušnim sistemom S-300F „Fort“.
Gaf američkog kongresmena ruski eksperti povezuju sa njegovom nekompetentnošću, mada ne isključuju ni mogućnost da je Mast bio impresioniran izgledom ruske krstarice.
„Američki kongresmen postavio je fotografiju našeg slavnog broda „Petra Velikog“... Mislim da je ovde imalo ulogu i to što je naš brod danas jedan od najboljih, jedan od lidera. Možda kongresmen zaista želi da Amerikanci imaju nešto slično. Međutim, ovde treba obratiti pažnju na još jednu važnu činjenicu — ko pravi politiku u toj zemlji? U tom kontekstu treba imati u vidu da nisu generali ti koji započinju ratove, već političari. A ako su američki političari takvog nivoa, onda se svet trese od onoga što se može dogoditi“, rekao je za Sputnjik ruski vojni ekspert i pukovnik u penziji Aleksandar Žilin.
Nedavno je američki magazin „Nešenel interest“ objavio članak u kojem se navode različitosti ruske i američke flote: Vašington preferira velike brodove koji mogu da pređu velika rastojanja, dok se Moskva fokusirala na male, efikasne brodove, u okviru programa modernizacije Ratne mornarice.
Bivši komandant Crnomorske flote Rusije admiral Vladimir Komojedov je objasnio da su istorijske i geografske karakteristike lišile Rusiju direktnog pristupa okeanima, sa izuzetkom Tihog okeana. S obzirom na ovaj faktor, rukovodstvo vojne flote je odlučilo da krene putem izgradnje malih i mobilnih brodova i podmornica, dok su Amerikanci gradili velike brodove, kojima je bilo moguće prebaciti ne samo ljude, već i avione. Zajedno sa Japanom, Amerikanci su, prema navodima Komojedova, gradili i nosače aviona. Prema njegovim rečima, to je bilo moguće zahvaljujući tome što te zemlje imaju direktan pristup Tihom i Atlantskom okeanu.
Kako je dodao admiral, sovjetska flota je bila suočena sa zadatkom suprotstavljanja snagama stranih flota i zbog toga je zemlja krenula putem stvaranja brodova koji nose rakete — razarača, krstarica, podmornica.
Ruska flota odraz u ogledalu američke flote
Međutim, direktor Centra za vojno-politička istraživanja pri MGIMO Aleksej Podberezkin razliku između američke i ruske flote pre svega vidi u različitim političkim zadacima koje su Vašington i Moskva postavili pred sebe.
„Strukturu i prirodu oružanih snaga, uključujući i mornaricu, određuje vojna ili mornarička doktrina, odnosno politički zadaci sa kojima se država suočava. Sjedinjene Države imaju široku mrežu baza širom sveta. Oni izjavljuju da su njihovi interesi globalni. Od toga je izgrađena struktura Ratne mornarice SAD, koja se oslanja na 10 udarnih grupa nosača aviona, od kojih je svaka mala flota sposobna za obavljanje nezavisnih zadataka — ne samo operativnih, već i strateških. Takve grupe nosača aviona borave u različitim regionima udaljenim od SAD, gde će, verovatno, morati da upotrebe vojnu silu. Jednostavno, sama po sebi, projekcija te vojne sile u velikoj meri obezbeđuje američku politiku prinude silom“, kaže Podberezkin.
Prema njegovim rečima, u slučaju Rusije situacija je drugačija — na mnogo načina to je u vezi sa činjenicom da su ruske političke ambicije ograničene, a resursi su manji od američkih.
„Naša flota je kao odraz u ogledalu američke flote. Ako Amerikanci imaju 75 odsto vojnih brodova, koji po tonaži i kapacitetima spadaju u velike brodove, a samo 25 odsto malih, poput korveti i raketnih čamaca u obalskoj zoni, onda je u Rusiji sve suprotno. Akcenat je na razvoju malih plovila, koja bi trebalo da osiguraju bezbednost granica i obalske zone, teritorije koja je dovoljno blizu granica Rusije, iako putovanja naših brodova u daleka mora pokazuju da se ta projekcija može značajno proširiti, ali to nije globalnog karaktera“, naveo je stručnjak.
Istraživanja pokazuju da oko dve trećine anketiranih Rusa veruje da je ruska Ratna mornarica najjača na svetu. Čak 67 odsto Rusa tako misli, dok se na drugom mestu, prema mišljenju 40 odsto ispitanika, nalazi američka mornarica. Tek 15 odsto Rusa na treće mesto stavlja kinesku mornaricu.
Oko 90 odsto anketiranih uvereno je da je Ratna mornarica Rusije u stanju da zaštiti morske granice zemlje u slučaju realne pretnje drugih zemalja, pri čemu je ovaj pokazatelj u poslednjih 14 godina porastao za 19 odsto, na 89 odsto, u odnosu na 70 odsto iz 2005. godine.
Zatim, 85 odsto ispitanika smatra da je služba u Ratnoj mornarici Rusije „stvar prestiža“, dok suprotno mišljenje ima samo pet odsto ispitanika.
Više od polovine anketiranih, čak 56 odsto njih, sa odobravanjem bi prihvatilo izbor svoje dece ili unuka da postanu oficiri Ratne mornarice Rusije.
