U dokumentu se „izražava duboka zabrinutost zbog izuzetno opasne ruske propagande“ i pozivaju se „Evropska komisija i Savet EU da razrade efikasnu detaljnu strategiju brzog i odlučnog suprotstavljanja ruskim strategijama dezinformacije“.
Optužbe bez dokaza
I RT je objavio nacrt rezolucije. Kako se navodi, Evropski parlament tvrdi (bez dokaza) da je Rusija umešana u finansiranje zapadnih izbornih kampanja. Pri tome se EP oslanja na podatke „nekoliko istraga“, čiji primeri nisu dati.
Tekst se odnosi na „slučajeve kršenja ili zaobilaženje ključnih izbornih pravila utvrđenih tokom nekoliko istraga, posebno postojećih odredbi o transparentnosti finansiranja kampanje“, i „navodne slučajeve trošenja u političke svrhe sredstva neprofitnih organizacija iz trećih zemalja, posebno iz Rusije“.
Grupa poslanika koja je pripremila dokument tvrdi da se broj slučajeva „dezinformacija“ iz ruskih izvora, koje je registrovala radna grupe za strateške komunikacije (East StratCom Task Force), od januara ove godine barem dvostruko povećao u poređenju sa istim periodom 2018. godine.
Antiruski trend
Ruske vlasti više puta su negirale neutemeljene navode Zapada da su uticale na izbore i širile propagandu. Ruski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Putinom, uvek su isticali da se Moskva ne meša u unutrašnje stvari drugih zemalja.
Ruski analitičari ocenjuju da je antiruski trend, odnosno trend kojim se Rusija predstavlja kao pretnja — dugoročan. Dakle, na taj način se sve krize unutar EU pripisuju radu Kremlja i podrivanju institucija. Pokušavaju da diskredituju Rusiju, predstavljajući je kao silu koja navodno pokušava da potkopa blagostanje Evrope, ne iznoseći pri tome za to nikakve argumente.
Eksperti su uvereni da EU pokušava da pobegne od rešavanja sopstvenih problema prebacujući krivicu na spoljne faktore — da se dokaže da uzroci devastacije u EU nisu unutrašnja protivrečja, već spoljni uticaji. Svaka zemlja suočava se sa unutrašnjim krizama, ali umesto da se rešavaju, traži se neprijatelj, na primer u vidu Sputnjika ili RT.
„Tema borbe protiv tzv. dezinformacije izrazito je ispolitizovana i do neke mere može ugroziti širenje slobodnih informacija, pravo na izražavanje alternativnog mišljenja, alternativnog gledišta i političku kritiku u međunarodnoj osnovi. U ovom slučaju, biće vrlo teško razlikovati borbu protiv takozvanih lažnih vesti od politizovane informativne cenzure koja se može primeniti i na informacije, a koje, prema regulatoru, ne odgovaraju željenom ili dominantnom pogledu. Najverovatnije će se vršiti monitoring izvora informacija, biće otkrivane informacije sa stanovištem koje nije tradicionalno za klasične evropske medije. Možda će se to odnositi na neke ruske ili proruske medije ili izjave“, kaže za Sputnjik Urvan Parfentjev, ruski analitičar i kordinator Centra za bezbednost interneta.
Istrgnuto iz konteksta
Kako dodaje Parfentjev, odgovarajuće regulatorno telo može da ide i standardnim putem monitoringa informacija i da ne guši medije, te prosto iz informacionog prostora da istrgne neki sadržaj.
„Kakve sankcije su moguće već vidimo na primerima Sputnjika i RT. Uprkos specifičnosti situacije mora se znati da ako je reč o nekakvom javnom informacionom povodu, termin ’dezinformacija‘ prosto ne može da se primenjuje. Jasno je da će različiti mediji, različiti izvori informacija, različiti komentatori u različitim uslovima izražavati različitu tačku gledišta i objašnjavati neki događaj svako iz svog ugla. Klasična dezinformacija je potpuno falsifikovanje informacionog povoda. U svim situacijama kada su se pojavljivali takvi konflikti u inostranstvu u vezi sa Sputnjikom ili RT to nije bilo tako. To je, da tako kažemo, drugačija i za Brisel očito neželjena tačka gledišta“, ističe Parfentjev.
Istaknuti borci protiv Rusije
Politikolog Aleksandar Asafov podseća da brojni zapadni političari i deo stručne javnosti i dalje bez dokaza optužuju Rusiju za navodno sprovođenje dezinformacionih kampanja protiv država EU.
„Među deputatima Evropskog parlamenta ima mnogo ljudi koji se godinama bore protiv Rusije. Jedan od autora dokumenta je predstavnica Poljske, koja je posvetila svoj život borbi najpre protiv Sovjetskog Saveza, potom protiv njegovog nasleđa, a sada i protiv Ruske Federacije. Upravo ona ima nagradu za zasluge na primer u Litvaniji, što je povezuje sa ostalim rusofobima u antiruski blok. Taj blok stalno predlaže razne rezolucije, istraživanja, izjave i zahteve da se ograniči fantomsko rusko mešanje u poslove kako Poljske i baltičkih zemalja tako i cele Evrope, koje u suštini ne postoji. To se zasniva kao po pravilu na apsurdnim istraživanjima. Oni za to, prirodno, traže novac, izdvajanje sredstava i naravno, zabranu radio Sputnjika i kompanije RT, koji su za njih simbol mešanja u unutrašnje stvari“, objašnjava Asafov.
Politikolog napominje da se to radi dugo i redovno i sa određenim uspehom, te očekuje da će taj trend biti nastavljen.
„Međutim, u celini treba reći da i kolege iz EP i uopšte celo evropsko društvo ne dele takav stvaralački poriv tih evropskih poslanika. Ipak, ti ljudi to rade, borba sa Rusijom je njihov glavni posao za koji primaju platu. Sve dok se za borbu protiv Rusije izdvajaju sredstva, uključujući i ona iz komercijalnih delatnosti, ti ljudi i njihov posao će biti traženi“, zaključuje politikolog.
Podsetimo, uprkos čestim saopštenjima iz EU o „ruskoj propagandnoj pretnji“, Evropska komisija je u svom izveštaju u junu ove godine priznala da nije otkrila znakove javne spoljne dezinformacione kampanje kada je reč o izborima za Evropski parlament, iako su mediji izvestili o pokušajima „nekih ruskih izvora“ da utiču na birače.
