U vreme kada turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavljuje početak vojne ofanzive na severoistoku Sirije, pod poetičnim nazivom „Izvor mira“, sirijski Kurdi postaju sve svesniji da će se naći između dve vatre — turske armije i Daeša.
Daeš se na sceni pojavio u vidu tri noćna samoubilačka napada u Raki, gradu koji su kurdske snage, uz pomoć svojih zapadnih saveznika, preotele od islamista u oktobru 2017. godine. Raka je bila centar Daešovog „kalifata“, u njemu je stolovao Abu Bakr el Bagdadi, što je imalo posebnu simboliku, jer Raka je bila prva prestonica prvog kalifa, izabranog posle Muhamedove smrti, koji se takođe zvao Abu Bakr.
Napušteni Kurdi
Iako su, prema izveštajima novinara iz Rake, napadi bili „malog intenziteta“, kako prenosi „Gardijan“, oni su dovoljan znak da se zapitamo da li su sirijski Kurdi, napušteni od Amerike, sada ostavljeni da se na život i smrt bore na dva fronta, kao i kakve će implikacije turska ofanziva imati na bezbednosnu situaciju na celokupnoj teritoriji Sirije? Hoće li Daeš ponovo steći stratešku prednost kakvu je u jednom trenutku stekao, zahvaljujući haosu u Siriji, koji je izazvan građanskim ratom?
Slobodan Janković, analitičar Instituta za međunarodnu politiku i privredu, naglašava da poraz Daeša nije značio i njegovo totalno uništenje. Prema njegovim rečima, trebalo bi se podsetiti ko je direktno i indirektno podržavao Daeš, a odgovor na to pitanje je — pojedine zapadne države.
„Puno država koje su aktivne na Bliskom istoku sarađivale su u nastajanju i u opstajanju te grozne tvorevine, i ključ za oživljavanje Daeša možemo naći u rukama upravo tih država“, dodaje on.
„Kurdi su stalno pod pretnjom. Imali su ponudu od strane Izraela da sarađuju, kao i Kurdi u Iraku. Oni su to odbili i na taj način njihove šanse za saradnju sa Amerikom su smanjene. SAD su koristile Kurde kao adut u partiji karata sa Turskom, da bi je ponovo približili sebi, i očigledno je da je došlo do nekog dogovora između Trampa i Erdogana, a u tom dogovoru Kurdi su postali žrtve“, zaključuje Janković.
Da li je Tramp popustio?
„Trampovo povlačenje opasno je i preuranjeno“, ocenjuje novinar Boško Jakšić.
Američki predsednik očigledno je popustio pred upornim, tvrdoglavim i dugotrajnim zahtevima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je zahtevao da Turska na istočnoj obali Eufrata formira svoju ekskluzivnu bezbednosnu zonu.
„I minimalno američko prisustvo odvraćalo je tursku od akcije, a sada Turska dobija brisani prostor i, sa jedne strane, strahuje se od velike odmazde prema Kurdima, a sa druge strane upozorava se na očekivani porast akcija Daeša“, kaže Jakšić.
„Daeš je ostao najkoncentrisaniji upravo u tom regionu, u kome je imao velike teritorijalne gubitke upravo od Kurda, i to jeste cinizam Trampove odluke, da svoje saveznike, koje je proglašavao za najbolje i najefikasnije partnere u borbi protiv islamista poslednjih godina, sada napušta i ostavlja ih na dva fronta — da se sa jedne strane suprotstavljaju prema Turskoj, a sa druge strane islamistima. Daeš je već nagovestio da će krenuti u akciju da oslobodi 12.000 svojih pripadnika i simpatizera koji se nalaze u rukama Kurda“, objašnjava on.
„Mogućnost da se borci Daeša razliju po čitavoj sirijskoj teritoriji sada ponovo postaje realna, jer iako su svi proglasili pobedu nad Daešom, svi se takođe slažu da Daeš nije uništen, već da je samo pobeđen“, dodaje naš sagovornik.
„Postoji sasvim realna opasnost od revitalizacije islamista, i onda je veliko pitanje koliko to omogućava bilo kakvu pacifikaciju Sirije u narednom periodu“, kaže Jakšić, dodajući da bi revitalizacija Daeša značila novo odlaganje političkog rešenja za Siriju, oko koga se već dugo i bezuspešno pregovara.
„Sirijski Kurdi biće fizički ugroženi, a situacija će imati i velike geostrateške implikacije koje se tiču stabilizacije Sirije“, zaključuje on.
