Problem ljudske slobode, kako je istakao Džalto, centralni je u „Legendi o velikom inkvizitoru“, koja je deo „Braće Karamazovih“.
Podsetimo, objavljena 1879. godine, u sastavu pete knjige drugog dela romana Dostojevskog, „Legenda“ je alegorijska priča Ivana Karamazova bratu Aljoši, na temu hrišćanske slobode volje i slobode savesti, a sam Dostojevski je „Velikog inkvizitora“ nazvao kulminacijom svog poslednjeg romana.
U čitanju Džalta, u „Velikom inkvizitoru“ se vide anarhistički elementi, što, kako napominje, potvrđuje i ruski mislilac Nikolaj Berđajev, koji kaže da je u pitanju „teokratski anarhizam“.
„Veliki inkvizitor“, prema rečima Džalta, postavlja pitanje opravdanja Boga, ali i pitanje smisla postojanja čoveka u okviru istorije. Projekat usrećivanja ljudi ide za tim da se umesto njih preuzme odgovornost za slobodu jer, kako kaže, nema ničeg nesnosnijeg za čoveka od slobode.
Inkvizitor, kaže Džalto, poručuje da ljudi, da bi ih učinio srećnim, moraju odustati od slobode. Takođe, Hrist je, uveren je „Veliki inkvizitor“, trebalo da prihvati sve ono čega se odrekao: čudo, tajnu i autoritet.
Iskušenja u kakvim je „Veliki inkvizitor“ konstantno su prisutna kroz istoriju, a dok je Berđajev o tome govorio i u kontekstu sudbine socijalizma, profesor Džalto smatra da se isti model može videti i u liberalnom kapitalizmu.
„U svakom od tih velikih sistema mogu se naći elementi osujećivanja ljudi u težnji ka slobodi. Veoma često se u ime slobode čine opresivni akti; u tom smislu, i u naše neoliberalno doba mogu se videti elementi istog projekta. ’Veliki inkvizitor‘ ima sve odlike vrhunskog neoliberalnog menadžera“, zaključuje Davor Džalto.
Projekat „Savremena čitanja Velikog inkvizitora“ organizovali su Institut za studije kulture i hrišćanstva, Dom omladine Beograda i Narodna biblioteka.
