Nakon napada dronovima i krstarećim raketama na najvažnije postrojenje za prečišćavanje nafte u Saudijskoj Arabiji pre dve nedelje, Huti, jemenska šiitska pobunjenička grupa protiv koje koalicija predvođena Saudijskom Arabijom od marta 2015. godine vodi rat, izazvavši najveću humanitarnu krizu u 21. veku, objavili su da su postigli još jedan uspeh.
Snage Huta prodrle su na teritoriju Saudijske Arabije, porazili glavninu saudijskih kopnenih trupa, ubili oko 500 i zarobili oko 2.000 saudijskih vojnika. Uz to, zarobili su i konvoj saudijskih vojnih vozila.
Dok zvanični Rijad povodom najnovije vesti ćuti, portparol Huta Muhamed Abdul Salam ponosito pokazuje fotografije i video-snimke zarobljenih saudijskih vojnika i uništenih vojnih vozila.
Jemen je, nakon skoro pet godina saudijske vojne intervencije, nemilosrdnog bombardovanja i epidemija kolere i gladi, od čega su najviše postradala deca, postao, izgleda, za pustinjsku Kraljevinu ono što su bili Vijetnam za SAD i Francusku i Avganistan za Sovjetski Savez.
Pleme protiv sile
Niko nije mogao da pretpostavi da jedan plemenski pokret, kakav je pokret Huta, koji se zvanično zove Ansar Alah, može da postane kost u grlu zemlji sa trećim najvećim vojnim budžetom, kakva je Saudijska Arabija.
„Jemen jeste najsiromašnija i najmanje razvijena arapska država, ali on je država koja se pominje još u Starom zavetu i legendi o kraljici od Sabe“, kaže novinar Borislav Korkodelović.
Uz to, radi se o zemlji koja je stotinama godina u ratu.
„To je još plemensko društvo. Najveći ponos mladih Jemenaca jeste kada dobiju tradicionalni krivi nož, koji je nezaobilazan u različitim ritualima i folklornim nastupima. Njima je ratništvo u krvi. Jedna od industrija koja cveta i danas, kada je Jemen velikim delom razorena država bez privrede, jeste trgovina oružjem“, kaže Korkodelović.
Vera u pobedu
Drugi element zbog koga je otpor Huta toliko žilav je religijski momenat. Huti pripadaju zaidima, posebnom pravcu šiitskog islama, kome pripada oko 50 odsto jemenske populacije (Huti su jedno od jemenskih plemena) i namerni su da obnove zaidsku kraljevinu, koja je u Jemenu postojala do šezdesetih godina prošlog veka.
Najnoviji događaji pokazuju, prema Korkodelovićevim rečima, da je Saudijska Arabija u Jemenu ušla u uzaludni rat. To su pustinjskoj Kraljevini predviđali i njeni najverniji saveznici Amerikanci, dok za činjenicu da Rijad ima treći najveći vojni budžet na svetu, naš sagovornik kaže da se radi „samo o blistavom oružju“.
Saudijska vojska je umnogome plaćenička, kao i vojska međunarodno priznatog jemenskog predsednika Abd Rabi Mansura Hadija. A ove dve vojske zajednički se bore protiv motivisanih Huta.
„Saudijska Arabija nema konzistentnu i koherentnu vojnu snagu koja bi mogla da se odupre, eto, sad se pokazuje, čak ni Hutima. Međutim, ovo ’čak ni Hutima‘ ne treba uzeti zdravo za gotovo, jer su Huti, pored svoje ratničke tradicije, poslednjih godina, verovatno uz pomoć Irana, ali pre svega Hezbolaha, u značajnoj meri usavršili svoje vojne sposobnosti i iskoristili su novi momenat u savremenom ratovanju, a to je pojava dronova i bespilotnih letelica i raketa“, ističe Korkodelović.
Pozivajući se na pisanja američkih analitičara, on dodaje da rat u Jemenu može da poljulja same temelje na kojima počiva saudijska država. Ocene idu čak dotle (među protivnicima saudijskog kraljevskog doma) da prognoziraju da je jemenska avantura početak kraja Kraljevine i da je sadašnji monarh poslednji, a da prestolonaslednik Muhamed bin Salman, arhitekta saudijske intervencije, neće dočekati da preuzme presto.