„Ovo je najveći događaj mog života koji delim sa vama večeras. Hvala vam. Volim vas“, rekla je Abramovićeva, koja je ispraćena gromoglasnim aplauzom, nakon jednoipočasovnog predavanja, tokom kog je govorila o svom životu i stvaralaštvu, ali i o tome šta su umetnost i umetnik za nju.
Slavna umetnica, čija se izložba „Čistač“ održava do 20. januara u Muzeju savremene umetnosti, evocirala je uspomene na svoje detinjstvo i svoje roditelje, na život i saradnju sa svojim nekadašnjim partnerom Ulajem, performanse kojima je svoje telo gurala do krajnjih granica, ponekad rizikujući život.
Ispričala je kako je njen otac uvek bio na belom konju, majka je znala samo za Tita, a ne i za Vorhola, da je sa bakom išla u crkvu za Vrbicu i popila vodu, misleći da je sveta, pa se razbolela, kako je sa 14 godina dobila prvu lekciju iz slikarstva i koliko je bila ponosna na svog oca, kada je 1968. godine bacio partijsku knjižicu.
Prisetila se i kako je let 12 vojnih aviona inspirisao da se okrene performansu i da se nikada više ne vrati u studio, zatim svog života sa Ulajem u kolima, „dobrog i radikalnog vremena“, kao i kada se onesvestila u zapaljenoj zvezdi, ili je morala da smiri svoj puls da je piton ne bi ugušio, svog rastanka od čoveka koga voli na Kineskom zidu, preneo je Tanjug.
Abramovićeva je pročitala i „Umetnikov životni manifest“, u kome ističe da umetnik ne sme da laže sebe i druge, ne sme da krade ideje od drugih umetnika, ni da pravi kompromise za sebe i zarad umetničkog tržišta, da umetnik ne sme da ubija druga ljudska bića, da treba da izbegne da se zaljubi u drugog umetnika, da treba da bude erotičan.
Umetnik, prema njenom mišljenju, mora da bude i ranjiv i ne sme sebe da smatra idolom, da mu je ego veći od kosmosa, jer je narcizam prepreka za ostvarivanje dijaloga sa publikom, a dijalog i razmena energije sa publikom je za nju najvažnija.
