On nije precizirao šta dolazak u Srbiju konkretno znači, a stručnjaci kažu da je verovatno pre reč o otvaranju predstavništva i direktnoj prodaji, nego o njihovoj proizvodnji.
Trenutno u Srbiji ima samo nekoliko stotina električnih automobila, a dobar deo vlasnika odlučio se za kupovinu polovnih, i to od različitih proizvođača. Vozači koriste skromnu infrastrukturu za njihovo punjenje, u javnim garažama i na pojedinim benzinskim stanicama, koje postavljaju različite kompanije.
Punjenje plaća država
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja je postavila takozvane državne punjače električnih automobila. Pilot-projekat instalacije pet brzih punjača na glavnim putnim pravcima pokazao se kao dobar potez. „Nismo stali na tome“, kaže za Sputnjik Darko Savić, pomoćnik izvršnog direktora za naplatu putarine „Puteva Srbije“, koji je uključen u projekte vezane za električnu mrežu.
„Napravili smo i strategiju za postavljanje elektropunjača na magistralnim i regionalnim putevima u Srbiji. Kada ona bude usvojena, mogu da se, u skladu s njom, postave punjači na celoj putnoj mreži, ali to je pitanje za državu, a mi imamo mesečne sastanke na tu temu. Ono što treba da se donese je zaključak ko će da postupa po toj strategiji, da li će to biti neko ministarstvo, Vlada ili ’Putevi Srbije‘“, objašnjava.
Ne zna se ko je zadužen za elektro-mrežu
Savić dodaje da, uz malo dobre volje, koju očekuje pre svega od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jer postavljanje punjača inicirala je lično ministarka Zorana Mihajlović, postoje svi uslovi da se zemlja brzo premreži punjačima za automobile koji štite životnu sredinu, odnosno da se uredi ova važna oblast.
„Mi te uslove uglavnom imamo. Postoje određena pravila da se punjač negde postavi, ali to prilagođavamo trafostanicama. Postoji tačna procedura koji elektropunjač može da ide na koje mesto, na koju stanicu da se kači i da li u njoj nešto treba da se menja ili ne. To nije skupo, a s druge strane je jako korisno, s obzirom na to da su svi svetski vodeći proizvođači automobila najavili izbacivanje iz proizvodnje, prvo dizel automobila, a s druge strane forsiranje proizvodnje vozila na električni pogon“, zaključuje Savić.
Srbi više vole dizelaše
Bez obzira na svetski trend, vozači u Srbiji, a zakon im to omogućuje, još preferiraju uvezene polovne automobile na standardna goriva kojih se ekološki osvešćeni Evropljani odriču.
Jedan od razloga je i loša informisanost kada su u pitanju električni automobili, ali i cene ovih vozila. Nije isključena mogućnost da su upravo te cene opredelile Maskovu kompaniju da dođe u Srbiju. Naime, polovni BMV ili Hjundai na električni pogon koštaju i do 35 hiljada evra, a upravo toliko košta novi najjeftiniji „Teslin“ automobil.
Preko „Tesle“ našao rešenje za prevoz, ali i posao
Beograđanin Saša Savković, razočaran previsokim „Teslinim“ cenama, istraživao je modele koje rade kineski proizvođači u zemlji koja je lider u proizvodnji električnih automobila, a na to ih je, između ostalog, primoralo enormno zagađenje vazduha. U potrazi za vozilom, našao je i biznis.
„Istražujući po internetu našao sam kineske automobile ’Linzda‘, koji su mnogo povoljniji. Kupio sam jedan za sebe, probao ga i došao na ideju da otvorim firmu koja će prodavati te automobile u Srbiji. Vozio sam ga mesec dana, pa sam morao da ga stavim u salon, kao prvi uzorak. Tad sam seo u svoj stari automobil i morao opet da točim gorivo i da ponovo postajem zavistan od benzinske pumpe“, priča Savković.
Zimski električni trotinet
Sa jednim punjenjem, automobil kompanije „Linzda“ može da pređe od 100 do 120 kilometara i da razvije brzinu od 60 kilometara na sat. Verzija sa klima uređajem košta manje od osam hiljada evra, pa „Tesla“ u Evropi teško može da parira kineskim kompanijama, posebno ako kupujete vozilo za gradsku vožnju, kaže Savković.
„Može da se parkira mnogo lakše od standardnih automobila. Pogodnost je to što ne troši nikakvo gorivo, već struju koju imate u svojoj garaži. Napuni se na običnom štekeru od 220 volti, a punjenje trenutno košta 15 dinara. Automobil nije udoban kao ’Tesla‘, nema tu silnu opremu, ali može da završi posao u gradu“, kaže on i u šali dodaje da zimi može biti dobra alternativa električnom trotinetu, samo znatno bezbednija.
Savković dodaje da se kupovina ovog vozila isplati za dve godine, ali da građani Srbije toga još nisu svesni, jer robuju svojim četvorotočkašima na dizel i benzin, koji ih koštaju mnogo više, a ne računaju koliko novca godišnje daju za gorivo.
Evropa gubi rat sa Kinom
Teslin „Model 3“ početkom godine dobio je zeleno svetlo za prodaju u Evropi. Odnedavno je kupovina njihovih vozila moguća u Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji. Servisni centar trenutno postoji samo u Poljskoj, ali je najavljeno otvaranje još jednog, u Budimpešti.
Iako Evropa i dalje ima neke od najboljih proizvođača automobila, trenutno gubi trku koja će definisati budućnost industrije, jer je Kina vodeća sila u proizvodnji baterija za električna vozila, a to je segment koji evropski lideri vide kao vitalni deo budućnosti industrije koja zapošljava nekoliko miliona ljudi na Starom kontinentu.
Čak i evropske kompanije koje se bave proizvodnjom baterija investiraju u Kini, pre nego kod kuće.
Istovremeno, „Teslinu“ borbu za profit ne zaustavlja državna politika. Kako bi izbegla carine uvedene u trgovinskom ratu s Kinom, Mask gradi fabriku — upravo u Kini.