Na mladima je da ih upozoravaju i pritiskaju kako bi i oni živeli u komforu prirode.
Vremenske nepogode, suše, požari, oluje i poplave postaće naša svakodnevnica ako se ne zaustavi globalno zagrevanje.
Učesnici Samita UN o klimi koji je održan u Njujorku saglasni su da je vreme za akciju i ponovo obećavaju da će ispuniti ono što se od njih zahteva Pariskim sporazumom. S druge strane, naučnici ne očekuju da će se nešto promeniti odmah posle ovog samita i čekaju konkretne akcije.
Zamena fosilnih goriva
Vladimir Đurđević, klimatolog i vanredni profesor na Fizičkom fakultetu, podseća da su se sve zemlje sveta obavezale da polako smanjuju svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se sprečilo da se naša planeta zagreje za više od jednog stepena.
„Potrebna je transformacija energetskih sistema u svim zemljama sveta, pošto i dalje velika količina energije koja se proizvodi — skoro 80 odsto u celom svetu — dolazi iz fosilnih goriva i to treba da bude zamenjeno. To nije lako da se uradi, ali su sve zemlje pristale da krenu tim putem i njihovi planovi trenutno ne ispunjavaju taj zahtev Pariskog sporazuma“, rekao je Đurđević i podsetio da će biti revizije planova u kojima bi države trebalo da pokažu veću ambicioznost.
On je dodao i da sporazum ne predviđa mehanizme kažnjavanja, što znači da je sve na našoj savesti. Ukoliko ne uspemo da zaustavimo klimatske promene ne možemo očekivati dobre vesti. Naš sagovornik je kazao da je sve što smo videli poslednjih desetak godina, i kod nas, i u svetu, kao što su velike suše, šumski požari, poplave, olujno nevreme i jaki vetrovi koji ruše i čupaju stoletna stabla, samo prva naznaka da to može da postane naš svakodnevni život.
Ovo nije holivudski film
„To znači da u budućnosti frekvencije i intenzitet takvih pojava može biti mnogo veći. Klima se menjala i u prošlosti, ali ne tako brzo. Postojale su amplitude koje su uporedive i veće od ovih amplituda koji mi danas vidimo, ali to se sve dešavalo u periodu od više hiljada ili desetina hiljada godina, tako da su biljke i životinje imale zaista dovoljno vremena da kroz proces prilagođavanja novim uslovima izmene neke svoje osobine ili da migriraju. Međutim, procesi koji su ranije trajali 10.000 godina sada mogu trajati sto godina i priroda neće uspeti da reaguje“, rekao je Đurđević.
On je ukazao i na to da neće biti sve kao u holivudskom filmu u kojem divlji uragani ruše sve pred sobom, a ljudi se skrivaju u pećinama do dolaska superheroja. Za ljude će nastupiti veoma opasna situacija onog trenutka kada svake godine bude bilo više štete od vremenskih nepogoda nego što je planirani ekonomski razvoj, jer će društvo godinama biti u stanju stagnacije ili nepromenjenom stanju dok ne uspe da pokrpi sve rupe, a tada ljudi mogu da postanu nezadovoljni.
Rizik za gradove na obalama
U opasnosti su pojedini delovi sveta i veliki gradovi koji su na obalama okeana, koji se nalaze na nekoliko metara nadmorske visine. Naš sagovornik je dodao da veliki delovi tih gradova mogu da budu poplavljeni, kao i da će u gradovima koji se nalaze u tropima svakodnevni život možda biti nemoguć zbog nepodnošljive kombinacije temperature i vlage. On navodi Majami i Tokio kao primere ugroženih gradova, uz napomenu da su oni bogati i da imaju razvijenu infrastrukturu, ali da bi na primer Kalkuta mnogo teže podnela vremenske nepogode.
„Takve velike promene mogu dovesti do migriranja možda čak i nekoliko stotina miliona ljudi i u toj situaciji se postavlja pitanje kako ćemo mi kao globalno društvo da odgovorimo na taj izazov s obzirom na probleme s migrantima prošlih godina“, objasnio je Đurđević.
On veruje da niko ne bi želeo da čuje poruku da će se za 50 godina živeti u svetu koji će biti potpuno haotičan bez ikakvih mehanizama i kontrole toga šta se dešava.
Poziv mladih na savest
Pre nego što su svetski lideri na Samitu o klimi u UN dali svoja obećanja u vezi sa klimatskim promenama, 16-godišnja švedska aktivistkinja za klimatska pitanja Greta Tunberg uputila je u emotivan apel i prekor liderima.
„Kako se usuđujete? Ukrali ste moje snove!“, poručila je u UN Tunbergova.
Naš sagovornik je naveo da je poziv na savest najveća moć mladih.
On je dodao da to deluje malo naivno, ali da drugi mehanizam ne postoji pošto države nikada neće pristati na klauzulu da budu kažnjene zbog neispunjavanja Pariskog sporazuma.
„Mladi imaju potpuno legitimno pravo, iako su maloletni, a imaju i moralno pravo da to rade pošto su klimatske promene problem čiji se puni efekti vide u dalekoj ili relativno dalekoj budućnosti. Biće vidljive tek za 30-40 godina i tada ovi koji sada donose odluke, planiraju razvoj svojih država i određuju te strategije neće biti sigurno na tim pozicijama, ako uopšte budu i živi. A oni koji su sad imaju recimo 15 godina, biće u punoj snazi, očekivaće najviše od života. Oni sada vide da im se izvlači tlo pod nogama i da im se unapred uzima većina komfora koju su drugi imali“, rekao je Đurđević.
