U konačnoj presudi najviši španski sud doneo je odluku da Vlada iz mauzoleja u Dolini palih može da ukloni posmrtne ostatke bivšeg diktatora Franciska Franka, odbivši žalbu njegovih potomaka.
„Četvrto odeljenje Treće komore jednoglasno je odlučilo da u celosti odbaci žalbu porodice Franciska Franka u vezi sa ekshumacijom“, stoji u saopštenju Vrhovnog suda.
Nakon ovakve presude, Vlada Pedra Sančeza, koji je pozdravio presudu, slobodna je da nastavi sa planom da Frankove posmrtne ostatke pokopa na madridskom groblju „Mingorubio El Padro“, na kome su sahranjeni brojni španski političari.
„Nakon odluke Vrhovnog suda više neće biti ni pravnih, ni političkih implikacija Vladinog poteza“, kaže dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Španije. Nakon izgubljenog sudskog procesa, Frankovi potomci su iscrpli sve pravne mogućnosti, a u prošlogodišnjoj raspravi u Kortesu (španskom Parlamentu), svega dva poslanika bila su protiv izmeštanja njegovog tela.
„U prilog tome govori i činjenica da se i Vatikan složio sa tim da se Frankovi posmrtni ostaci izmeste. To je dosta važno, jer je Dolina palih koncipirana da funkcioniše kao bazilika, što je Franko namerno uradio u svoje vreme“, kaže Lalić.
Dugotrajni spor
Septembra 2018. godine Kortes je glasao o premeštanju Frankovih ostataka, a debata o tome podelila je zemlju. U februaru je Vlada naložila Frankovoj porodici da telo svog pretka izmesti iz mauzoleja.
Usledila je tužba Vrhovnom sudu, zbog odluke Vlade da Franko može da bude sahranjen na groblju „Pardo“, jer je porodica želela da bude sahranjen pored svoje kćeri u katedrali Amuldena, preko puta kraljevske palate u centru Madrida.
U izveštaju iz decembra prošle godine, Vlada je navela da katedrala nije pogodno mesto za diktatorov grob, pozivajući se na bezbednosne razloge.
Šta je Dolina palih?
Do sada je Franko počivao u Dolini palih, mestu koje Lalić naziva poslednjim spomenikom nekom evropskom fašističkom vođi.
„U brdu na oko 50 kilometara od Madrida, na obroncima planine Gvadarame, Franko je izgradio grobnicu za poginule u španskom građanskom ratu. Na dubini od oko sto metara ispod vrha brda nalazi se grobnica u kojoj je sahranjeno oko 34.000 poginulih“, objašnjava Lalić.
„Franko je rekao da je to grobnica pomirenja, jer su u njoj sahranjeni i republikanci i njegovi borci, a sama parola koja je ispisana — ’Pali za Boga i otadžbinu‘, bila je njihova fašistička parola iz građanskog rata. Republikanci se nisu borili za Boga, već za Republiku“, navodi Lalić.
U doba kada je Dolina palih građena nije se znalo za Frankov plan da i on sam tu bude sahranjen. Pored njega, tu je sahranjen i vođa i osnivač španske fašističke partije Falanga, koja je bila jedina dozvoljena politička organizacija tokom Frankove vladavine. Njenog osnivača su na početku građanskog rata republikanci streljali.
Dvadesetak godina politički osuđenici gradili su Dolinu palih, a na kraju je Franko izdejstvovao da vatikanski izaslanik osvešta mesto i da ga proglasi za crkvu, kako bi i na taj način zaštitio svoj mauzolej.
Od pre petnaest godina potomci republikanskih boraca sahranjenih u Dolini palih traže da se izvrši identifikacija pokopanih, kako bi mogli da iz nje odnesu ostatke svojih predaka.
Brutalna vladavina
Španski socijalisti već dugo, praktično od uvođenja višestranačja u iberijsku kraljevinu 1978. godine, traže da Dolina palih izmeni svoj karakter i da, umesto da bude mauzolej jednog diktatora, postane spomenik svima koji su pali u građanskom ratu.
Franko, koji je gvozdenom rukom vladao Španije od pobede u građanskom ratu 1939. do smrti 1975. godine, i dalje važi za kontroverznu političku ličnost — za jedne, on je krvnik Španije, koji je uveo fašističku diktaturu i sprečio demokratski razvoj zemlje, a za druge — on je spasilac otadžbine.
Ono što je sigurno je da su njegovu vladavinu karakterisali brutalna politička represija, jednoumlje, kult ličnosti i progon političkih neistomišljenika. Sa druge strane, ne može se prenebregnuti činjenica da je Španija krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka pod Frankom počela da doživljava ekonomski procvat.
Nakon prvih demokratskih izbora 1978. godine, mirna tranzicija u demokratiju podrazumevala je „pakt ćutanja“, održavanje svojevrsnog „statusa kvo“, koji neće otvarati rane koje je frankizam napravio.
Tek nedavno, kada je otkriveno da su tek rođene bebe oduzimane od svojih politički nepodobnih majki i davane na usvajanje u (za Frankov režim) podobne porodice, neka bolna pitanja počela su da se otvaraju.
„Jeste to (frankizam) kao relikt prošlosti pritiskalo Španiju, jer su generacije koje su formirane, vladajuća kasta, i u civilnom sektoru, a naročito u vojsci, dugo vremena imali uticaja. Čak su u jednom trenutku 1981. godine, pokušali državni udar. Ali stasale su nove generacije, Španija je u međuvremenu ušla u EU i NATO, frankizam u Španiji više ništa ne znači“, objašnjava Lalić.
Šta će biti sa Pavelićem?
U oslobađanju od senki fašističke prošlosti, dobar deo španskog društva traži da se stvari ne zaustave samo na izmeštanju Frankovih posmrtnih ostataka. U Španiji su sahranjeni i brojni fašisti koji su posle Drugog svetskog rata našli utočište u toj zemlji.
Među njima su i poglavnik ustaške Nezavisne države Hrvatske Ante Pavelić i komandant koncentracionog logora Jasenovac Maks Luburić, kao i belgijski fašista Leon Degrel i omiljeni Hitlerov komandos Oto Skorceni.
Lalić kaže da očekuje da se pokrene i pitanje izmeštanja njihovih posmrtnih ostataka.
„Današnje generacija španskih političara pokušaće da se oslobode tog balasta istorije i da posmrtne ostatke fašista vrate u njihove domovine, gde će oni verovatno biti sahranjeni bez ikakvih obeležja. Mada, ni to nije sasvim sigurno“, smatra Lalić.
