Istina o „Ukrajinagejtu“: Zašto zaista Trampa pokušavaju da izbace iz Bele kuće

U srcu najnovijeg „skandala“ u Vašingtonu je optužba da je američki predsednik Donald Tramp pretio povlačenjem pomoći Ukrajini od 250 miliona dolara ukoliko vlasti u Kijevu ne otvore istragu o sumnjivim poslovnim aranžmanima koje je u toj zemlji imao sin Džoa Bajdena Hanter.

Tramp je negirao da je imao takav zahtev, dodajući da je pomoć blokirao zato što Evropa i drugi američki saveznici nisu više učestvovali u pružanju pomoći Ukrajini.

„Zašto ne plaćaju Nemačka, Francuska i ostale države? I zašto bismo mi plaćali stalno? A niko nije Ukrajini dao više od nas. Predsednik Obama im je slao čaršave i jastuke, a ja sam im poslao protivtenkovsko oružje“, rekao je Tramp.

Pristalice teorije zavere o umešanosti Rusije u američke izbore („Rašagejt“) požurile su da provere tu Trampovu tvrdnju, pa su objavili grafiku koja pokazuje da je pomoć koju Kijev dobija od EU zapravo veća od one koja stiže iz Vašingtona.

​Druga Trampova poenta — da bi druge zemlje trebalo više da plaćaju jer ih se ova tema više tiče — prošla je „ispod radara“ zapadnih mejnstrim medija, piše analitičar RT Nebojša Malić. Možda zbog toga što se na taj način priznaje da je Ukrajina pretvorena u „zid“ između Rusije i EU.

Svako kome je više stalo do činjenica nego do partijskog prepucavanja morao bi da prizna da je Amerika uložila milijarde dolara u postavljanje režima u Kijevu, samo zato što su Ukrajinu videli kao bedem prema Rusiji.

„Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, SAD su uložile više od pet milijardi dolara u pomoć Ukrajini“, rekla je pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland 13. decembra 2013. godine.

Manje od tri meseca kasnije, Nulandova je uhvaćena kako s američkim ambasadorom u Kijevu Džefrijem Pajataom raspravlja o sklapanju nove Vlade Ukrajine.

Osim o tome ko bi mogao da bude novi premijer, u razgovoru se nije baš pohvalno govorilo o EU, pa je Pajat priznao da bi „neko od međunarodnog ugleda“ trebalo da dođe i da bude „babica“ u ovoj operaciji. Nulandova je tada rekla da je „Bajden spreman“ da dođe.  

Nakon priznanja o finansiranju, kao i fotografskih dokaza o učešću Nulandove i drugih američkih zvaničnika u protestima u Ukrajini, nemoguće je negirati da je Obamina administracija stajala iza nasilnog državnog udara koji se u Ukrajini desio samo nekoliko dana nakon ćaskanja Nulandove i Pajata, stoji u analizi RT.

Što je najgore, to je bio već drugi put da se Amerika meša u ukrajinsku politiku, jer je prvi slučaj bio 2004. godine, tokom „Narandžaste revolucije“. Ta revolucija sprovedena je po proverenom kalupu koji je prvi put testiran u Srbiji 2000. godine.

Evo kako je o tome pisao britanski „Gardijan“ u izveštaju iz Kijeva:

„Proizvodnja demokratije kroz glasačke kutije i građansku neposlušnost je postala toliko uigrana, da je taj metod postao matrica za pobedu na izborima u drugim zemljama.“

Važno je primetiti i da nije bitno da li u Beloj kući sedi republikanac ili demokrata, politika ostaje ista, konstatuje Malić u analizi na portalu RT.

Do sada bi trebalo da je jasno da se one milijarde „pomoći“ i dve ture mešanja u izborni proces nisu desile kako bi se pomoglo narodu Ukrajine, već kako bi se ta država pretvorila u vojni logor prema Rusiji. A još bolje ako se usput nešto i zaradi.

A ako je krajnji rezultat urušavanje samih principa demokratije, slobode i ljudskih prava — pa šta. Nije da bilo ko od ovih američkih zvaničnika ima nameru da živi u mestima kao što su Srbija ili Ukrajina — oni samo žele da profitiraju iz ove „tranzicije“, kao što je to uradio Hanter Bajden u Ukrajini.

Ako bi neki Ukrajinac ikada pokušao da istraži slučaj nekog ko je primao platu od 5.000 dolara mesečno u zemlji čija se ekonomija raspada, i to samo zbog svog prezimena, tu će uvek biti neki „tatica“ da ga otpusti i da se još time hvali pred kamerama.

To je pravi „Ukrajinagejt“, a ne ovaj licemerni, fabrikovani skandal kako bi se na bilo koji način Tramp izbacio iz Ovalnog kabineta, zaključuje se u analizi RT.