Posle napada dronovima na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, nafta je na svetskim tržištima poskupela prošle nedelje za oko 6 odsto. Iako im je posle ovog desanta proizvodnja prepolovljena — smanjena za više od pet miliona barela dnevno, što čini oko 5% ukupne proizvodnje „crnog zlata“ u svetu, Saudijci su požurili da najave brz oporavak svoje naftne industrije, što je doprinelo smirivanju cena — posle vrtoglavog skoka cena za oko 20 procenata u prošli ponedeljak barel je „pao“ na oko 64 dolara.
Ovo je, naravno, samo uvod u novu naftnu krizu jer „Volstrit džurnal“ osporava optimizam Saudijaca i piše da će kompaniji „Saudi Aramko“ trebati meseci, umesto ranije najavljenih deset nedelja, kako bi proizvodnju dovela na nivo od pre napada na njene objekte. Uz to, ne treba zanemariti da se, povodom ovog napada, strasti vodećih svetskih političara, pre svega američkog predsednika Donalda Trampa, nisu stišale — da je Iran označen kao glavni krivac za ovaj napad.
Istovremeno, u gasnom sektoru u Evropi u toku su dve paralelne akcije. Dok je Bugarska otklonila pravosudne prepreke za otpočinjanje gradnje gasovoda „Turski tok“ na svojoj teritoriji, a njihov premijer slavobitno najavio da će ova zemlja, ipak, postati gasno čvorište Balkana — ne samo za protok ruskog gasa — nešto severnije je otpočela nova runda pregovora Moskve i Kijeva uz posredovanje Brisela oko budućnosti tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu ka evropskim potrošačima. Briselski posrednik Maroš Šefčovič, inače činovnik EU iz stare postavke, koji nikako nije umeo da sakrije da mu je u angažmanu najbitnije da svojoj zemlji (Slovačkoj) obezbedi što veću ulogu u tranzitu ruskog gasa, sa pozicije čoveka zaduženog za energetiku odlazi neobavljenog posla — nije uspeo da zaštiti interese Ukrajine. Pregovori se nastavljaju.
Kada je u pitanju gas, svakako je dobro što nema najava nekakve nove gasne krize u Evropi pred nastupajuću grejnu sezonu, kao uostalom ni nestašice nafte na svetskom tržištu, a šta ovo sve znači za buduću energetsku bezbednost potrošača, u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa dr Petrom Stanojevićem, stručnjakom za energetiku i profesorom na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
