Unmikovo sudstvo je bilo samo dekoracija za stvaranje „nakazne države“, tvrdi on.
Karphamar je u intervjuu za „Novosti“ govorio o slučaju podmetanja bombe pod autobus „Niš ekspresa“ 2001. godine kod Podujeva, navodeći da nema sumnje da je Fljorim Ejupi bio jedan od dvojice terorista koji su podmetnuli minu sa oko 100 kilograma eksploziva.
Kako je rekao, ne može da zaboravi razgovor sa predsednikom suda u Prištini Hašimom Musom, koji mu je u oktobru 2001. godine, sugerišući da pusti Ejupija iz pritvora, tražio da „učini uslugu albanskom narodu“.
„Naravno, nisam to uradio. Ali se Ejupi našao na slobodi jer su ga Amerikanci odveli iz pritvora, a potom pustili da pobegne iz ’Bondstila‘“, kazao je Karphamar, čija knjiga „Sudija u zemlji bezakonja“ na srpskom jeziku treba da se pojavi na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga.
Švedski sudija je naveo da su iza drveta, odakle je detonirana bomba, pronađeni opušci sa DNK Fljorima Ejupija.
„Laboratorija iz Visbadena poslala je poklapanje jer je on i u Nemačkoj imao dosije. Veoma mi je žao što nisam mogao da učinim više za pravdu na Kosovu. Amerikanci, jednostavno, nisu dozvoljavali da se teroristi procesiraju“, naveo je Karphamar.
On je opisao još jedan slučaj koji se odigrao u vreme terorističkog napada kod Podujeva, kada ga je zvala komanda britanskog Kfora da obavi uviđaj u vezi s grupom presretnutih albanskih terorista na granici sa centralnom Srbijom, a koji su teško naoružani krenuli u tadašnju Zonu bezbednosti, gde je u toku bila albanska pobuna.
Ubrzo im je, međutim, javljeno da se sve obustavlja.
„Visoki britanski oficir je došao i objasnio da su engleske vojnike okružili specijalci iz američkog kontingenta i sa puškama na gotovs ih primorali da puste teroriste da nastave ’misiju‘“, ispričao je Karphamar.
Karphamar konstatuje da je Unmikovo sudstvo bilo „dekoracija za stvaranje nakazne države, a frustracije zbog toga imaju mnogi ljudi iz država koje su bile u sklopu Kfora ili civilnih struktura“.
