„Smatram da je Sporazum Ribentrop-Molotov uspeh sovjetske diplomatije, na koji treba da budemo ponosni“, rekao je Ivanov na plenarnom zasedanju međunarodne naučne konferencije „Strategija SSSR za sprečavanje Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji“.
Ivanov kaže da je, zahvaljujući tom sporazumu, na karti značajno pomerena zapadna granica SSSR-a na levu stranu, a takođe je izbegnut rat na dva fronta — sa Japanom i sa Nemačkom.
„Najvažniji od svega su nacionalni interesi“, naglasio je Ivanov.
Pakt o nenapadanju između Sovjetskog Saveza i Nemačke potpisan je 23. avgusta 1939. godine u Moskvi. Sporazum su potpisali sovjetski ministar spoljnih poslova Vjačeslav Molotov i njegov nemački kolega Joahim fon Ribentrop, zbog čega se dokument naziva i Sporazum Ribentrop-Molotov.
Istovremeno sa ovim Sporazumom potpisan je i tajni dopunski protokol, koji je razgraničio sfere interesa Sovjetskog Saveza i Nemačke.
U zonu uticaja SSSR-a uključen je deo baltičkih zemalja, Zapadna Belorusija, Zapadna Ukrajina i Besarabija. Na taj način je evropska granica SSSR-a pomerena zapadnije.
Vojni istoričari smatraju da je pakt obezbedio Sovjetskom Savezu predah, kako bi se pripremio za rat, ojačao svoju vojnu industriju i brojnost Crvene armije.
Stručnjaci ističu i da je sovjetsko-nemački Sporazum sprečio rat Japana i SSSR-a, jer je Tokio bio nezadovoljan odlukom Berlina da potpiše taj Sporazum ne uzimajući u obzir stavove japanske strane.
