„Glasali su svi, ali su razmišljali drugačije. Jednom sam se zainteresovao i pitao zašto ste tako aktivno glasali, a oni su odgovorili: ’Mislili smo da će to biti nezavisna Ukrajina, ali sa Rusijom‘“, ispričao je bivši predsednik.
Prema njegovim rečima — Ukrajinci su pod Zakonom o proglašavanju nezavisnosti Ukrajine podrazumevali veću nezavisnost zemlje u ekonomskom i socijalnom pogledu.
„To jest, oni nisu videli nezavisnost kao zasebnu državu, to treba znati. A ono o čemu smo mislili i odlučivali u Beloveškoj šumi — razgovarali smo o državi. Da, o savezu država, ali — o državi“, zaključio je Kravčuk.
Zakon o proglašavanju nezavisnosti Ukrajine usvojen je 24. avgusta 1991. godine na vanrednoj sednici Vrhovnog saveta Ukrajinske SSR.
Na referendumu održanom 1. decembra 1991. godine 90,32 odsto onih koji su glasali, ili 76,02 odsto ukupnog broja glasača Ukrajine — glasalo je za ovaj Zakon.
Sovjetski Savez je faktički prestao da postoji 25. decembra 1991. godine, kada je predsednik SSSR Mihail Gorbačov, obraćajući se sovjetskom narodu, objavio da prekida svoje aktivnosti na mestu predsednika. Tome je prethodio sporazum koji su 8. decembra potpisali lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine, a u kojem se najavljivao prekid postojanja SSSR-a i proglašavalo se stvaranje Zajednice Nezavisnih Država (ZND). Taj čin ušao je u istoriju kao Beloveški sporazum.
Istovremeno je u martu 1991. godine održan referendum o očuvanju SSSR-a. „Za“ je tada glasalo 76,4 odsto glasača koji su izašli na glasanje. Na osnovu rezultata referenduma, u proleće i leto 1991. godine izrađen je nacrt sporazuma „O Savezu suverenih republika“, čije je potpisivanje bilo planirano za 20. avgust. Ali to se nikada nije dogodilo, i to zbog pokušaja državnog prevrata u Moskvi, koji je trajao od 19. do 21. avgusta 1991. godine i ušao u istoriju kao Avgustovski puč.
