„Možemo koliko hoćemo da govorimo o mirnim uslovima, preostaloj snazi, posledicama za predstojeće izbore u Avganistanu i slično, ali je surova realnost da su SAD izgubile rat u Avganistanu“, piše stručnjak za međunarodne odnose u svom članku.
Prema njegovim rečima, svaka diskusija poslednjih meseci nije ništa drugo do „smokvin list“, smišljen da prikrije veliki strateški neuspeh.
Profesor ističe da je poraz u Avganistanu pre politički nego vojni i povezan je sa činjenicom da „pridošlice“ nikada neće odlučivati o sudbini zemlje.
Volt smatra da su planovi SAD da pretvore Avganistan u savremenu demokratsku zemlju od samog početka imali mnogo mana i malo šansi za uspeh.
Kako je rekao, to je povezano sa istorijom i tradicijom zemlje, njenim položajem, siromaštvom i korupcijom.
Profesor ističe da je nemoguće završiti sve ratove pobedom, a tako velikoj naciji, kao što su Amerikanci, preostaje da izvuku zaključke iz te greške.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 10. septembra da su pregovori SAD sa talibanima mrtvi.
Tramp je takođe rekao i da bi Amerika mogla da uništi talibane, ali da bi to prouzrokovalo smrt miliona ljudi.
Rat koji traje 18 godina
Avganistanska kampanja je najduži rat u američkoj istoriji, koji traje skoro osamnaest godina (počeo je 7. oktobra 2001. godine) i do sada je, prema podacima koje je prikupio novinar „Njujork tajmsa“ Rod Nordland, na strani Amerikanaca i američkih saveznika odneo oko 70.000 života, među kojima su životi oko 2.300 američkih vojnika.
Vodnik prve klase Elis Bareto Ortiz, koji je poginuo u napadu talibana prošle nedelje, zbog čega je Tramp odlučio da prekine mirovne pregovore, šesnaesta je američka žrtva ove godine.
Za ovih osamnaest godina, odnosi između talibana i Vašingtona prošli su ciklus od ljutih neprijatelja (SAD su napale Avganistan jer su talibani bili zaštitnici Osame Bin Ladena i Al Kaide) do strana za pregovaračkim stolom. Sada, nakon Trampovog otkazivanja pregovaračkog procesa, budućnost Avganistana opet je neizvesna.