Ekonomisti su analizirali trenutnu situaciju i zaključili da je nesigurnost trgovinske politike narasla na nivo nezabeležen još od sedamdesetih godina prošlog veka, izveštava Rojters.
U Federalnim rezervama smatraju da će komercijalni rat koštati SAD i svet skoro jedan odsto njihovog BDP-a. Pošto globalni BDP iznosi oko 85 biliona dolara, a američki oko 20 biliona, odgovarajući gubici iznosiće 850 milijardi, odnosno 200 milijardi dolara.
Novi zaokret u američko-kineskom trgovinskom ratu, koji je povezan sa povećanjem carina nametnutih kineskoj robi, uticaće na svetsku ekonomiju, prenosi ruski portal „Gazeta“.
Mark Tornton, stručnjak iz Mises instituta, veruje da će ukoliko se sadašnji trend nastavi i Donald Tramp odluči da još više pooštri odnos prema Kini rast globalnog BDP-a u 2019. godini iznositi samo dva odsto, umesto 2,6 odsto, izračunala je Svetska banka.
Trampova administracija i dalje insistira na tome da sve njene antikineske mere idu u korist SAD. U Beloj kući veruju da tarife omogućavaju smanjenje trgovinskog deficita između Amerike i azijskog giganta.
Tornton je rekao da se nakon poslednjih mera Tramp nadao da će Pekingu oduzeti trgovinske preference i konsolidovati nacionalnu ekonomiju, zahvaljujući vraćanju proizvodnje u SAD.
„Ta ideja je trebalo da izazove pozitivan efekat, ali se u praksi to do sada nije dogodilo“, ističe ekspert.
U praksi, antikineske mere samo usporavaju rast nacionalnog BDP-a. Tako se kompozitni vodeći indikator za SAD smanjio na 98,8 bodova, što je njegov istorijski minimum od 2010. godine.
Sergej Suverov, viši analitičar ruske investicione banke „BKS Premijer“, veruje da i Sjedinjenim Državama, poput Kine, preti opasnost da pretrpe znatne gubitke zbog trgovinskih sporova. On predviđa sledeće posledice:
- inflaciju, kao uzrok rasta cena kineske robe;
- smanjenje izvoza hrane i automobila u SAD;
- recesiju.
