Vanzemaljske civilizacije možda su već istražile galaksiju i posetile Zemlju, a da mi to ne znamo, navodi se u novom istraživanju objavljenom u časopisu „Astronomikal džurnal“.
Prema istraživanju koje je vodio Džonatan Kerol Nelenbak, kompjuterski naučnik Centra za integrisano istraživačko računarstvo Univerziteta u Ročesteru, inteligentni oblici života imali su vremena da istraže galaksiju i naš zvezdani sistem.
Studija „Fermijev paradoks i efekat Aurore: Naselje egzocivilizacije, širenje i stabilna stanja“ nudi drugačije odgovore na Fermijev paradoks koji postavlja pitanje zašto još nismo otkrili znakove vanzemaljske inteligencije.
Fizičar Enriko Fermi prvi je definisao paradoks postavljajući pitanje: „Gde su svi?“
Astrofizičar Majkl Hart formalno je istražio Fermijev paradoks kad je u svom radu iz 1975. godine tvrdio da u našoj galaksiji ne mogu biti dve napredne civilizacije ako o nekoj drugoj, za vreme dok se formirala, nismo ništa saznali.
„Ako ne vodite računa o kretanju zvezda kad pokušavate da rešite ovaj problem, u osnovi vam ostaje jedno od dva rešenja. Ili niko ne napušta svoju planetu ili smo jedina tehnološka civilizacija u galaksiji“, izjavio je Džonatan Kerol Nelenbak za „Biznis insajder“.
Prema njegovim rečima, zvezde kruže oko centra galaksije različitim stazama i različitim brzinama.
U tom slučaju, civilizacijama bi trebalo mnogo više vremena da se šire preko zvezda nego što je Hart procenio. Vanzemaljske civilizacije možda još nisu stigle do nas ili su došle do Zemlje pre nego što se ljudski rod razvio.
Istraživači su pokušali da odgovore na Fermijev paradoks na više načina zasnovanih na različitim hipotezama, ali autori najnovije studije tvrde da prethodna istraživanja nisu uzela u obzir činjenicu da se naša galaksija kreće.
Baš kao što planete kruže oko zvezda, tako i zvezdani sistemi kruže oko galaktičkog centra. Naš solarni sistem, na primer, okrene se oko galaktičkog centra na svakih 230 miliona godina.
Ako se neka civilizacija pojavi u zvezdanom sistemu daleko od druge, putovanje bi se moglo učiniti kraćim ukoliko bi sačekali da se njihova orbitalna putanja približi naseljenom sistemu zvezda, navodi se u studiji.
„Ako je milijardu godina dovoljno dug period, to je onda jedno od rešenja Fermijevog paradoksa. Naseljeni svetovi su toliko retki da na njihovu pojavu morate čekati duže vreme nego što je vreme trajanja neke civilizacije“, navodi glavni istraživač.
Dok su se zbunjivali scenarijima u kojima bi vanzemaljci mogli postojati, naučnici su koristili numeričke modele kako bi simulirali kako se civilizacije mogu širiti kroz galaksiju, zaključujući kako Mlečni put može biti ispunjen zvezdanim sistemima o kojima ne znamo ništa.
Drugi argument u debati o vanzemaljskom životu je ono što je Hart nazvao „argumentom A“: na Zemlji nema međuzvezdanih posetilaca i nema dokaza o prethodnim posetama, što ne znači da nikad nisu bili ovde, ističu autori najnovijeg istraživanja.
Ako je do takve posete došlo pre više miliona godina, verovatno nije preostalo ništa od materijalnih dokaza prisustva vanzemaljaca.
Moguće je da su vanzemaljci prošli kraj Zemlje i kad su je ljudi naseljavali, ali su odlučili da je ne posete ili možda nisu ni razmatrali da posete već naseljenu planetu.
U svakom slučaju, ovakvi nalazi ne bi trebalo da nas obeshrabre, sugerišu istraživači.
U narednih nekoliko godina naša mogućnost da otkrivamo i posmatramo potencijalno naseljive planete dramatično će se poboljšati sa pojavom novih tehnologija.
Svemirski teleskop „Habl“ i tranzitni satelit za nadgledanje egzoplaneta (TESS) nastavljaju potragu, a NASA konstruiše „Džejms Vebov svemirski teleskop“, koji će možda biti sposoban da gleda prostor i vreme sve do velikog praska.
