Veroučitelj iz Beograda Darko Nikolić smatra da svako za života treba, makar jednom, da ode na Kosovo i Metohiju, da je na tom mestu ključ za svakoga ko traga, ne samo za nacionalnim identitetom, ili znanjem o našoj istoriji i tradiciji, već i za odgovorima o suštinskim pitanjima o životu, za kojima traga svaki čovek.
Uz pomoć Eparhije raško-prizrenske i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ovog leta po drugi put je poveo studente na jug.
Nepoznavanjem Kosova — ne poznajemo sebe
„Kosovo predstavlja metafizičku realnost, koja je nama vrlo često nepoznata, a od nje u mnogome zavisi naša sudbina, kao pojedinaca, ali i kao kolektiviteta, kao naroda. To nepoznavanje podrazumeva nepoznavanje samog sebe“, kaže Nikolić.
„Odlasci na Kosovo su mi pomogli da dublje upoznam sebe, narod kome pripadam, da svoju veru upoznam dublje, snažnije i sadržajnije, nego što sam je poznavao ranije. A kada ste teolog i učitelj, imate prirodnu potrebu da svoje oduševljenje podelite sa drugima, da nađu sebe, da taj impuls upiju i prenesu na drugog“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Marija Kalenić, student prava iz Crvenke, za školu je saznala na internetu, slučajno je našla obaveštenje na sajtu Eparhije raško-prizrenske.
„Nepripremljeno sam ušla u tu priču, sa pogrešnim očekivanjima, a desilo se nešto sasvim drugačije, bilo je to za mene jedno neverovatno iskustvo“, priča Marija.
„Prvo sam se srela sa samom sobom, ali i otkrila pitanje nacionalnog identiteta. Od prvog momenta kada smo došli u manastir Svetih Arhangela, imala sam osećaj kao da zaista pripadam tamo, kao da je to deo mene, kao da sam odatle ponikla, iako, verovatno, nemam nikakve korene na Kosovu“, kaže Marija.
Ona dodaje da u svom okruženju nije imala nikoga ko bi pošao sa njom na taj put, što govori o činjenici da većina mladih nije zainteresovana za duhovne teme i za odlazak na Kosovo i Metohiju, što je velika greška, ali je razumljivo, s obzirom na okolnosti u kojima živimo.
Kontrast između crkve i onog izvan
Veoma snažan utisak na studente ostavio je i kontrast između života u crkvi i onog izvan nje. Milan Denčić, student istorije iz Zrenjanina, prethodno je dva puta bio na Kosovu, ali na severu, koji, kaže, ne može da se uporedi sa jugom pokrajine.
„Proveli smo neko vreme u Orahovcu i Velikoj Hoči, tamo smo se najviše zadržali, a obišli smo i Štrpce i Pasjane. Kod tih ljudi, iako se objektivno nalaze u teškoj situaciji, ne može da se oseti očaj, ni da se čuju žalbe, što je očekivano. Ako slušate vesti, mislite da ljudi tamo samo preživljavaju. Narod je okupljen u crkvi, to je tamo jako izraženo. U narodnoj kuhinji u selu Prekovac ima više hiljada korisnika, oni svi zajedno poste i pričešćuju se“, priča Milan.
Pored budućih pravnika, bogoslova i istoričara, na put su pošli i studenti medicine, prava, arhitekture, dramskih umetnosti i bezbednosti, koji studiraju na državnim univerzitetima u Srbiji, a mnogi dolaze i iz Crne Gore i Republike Srpske.
Iako je reč o duhovnoj školi, prisustvovanje Liturgijama nije bilo obavezno, ali Darko Nikolić kaže da izvan liturgijskog konteksta i koncepta razumevanje smisla našeg duhovnog nasleđa, istorije i kulture nije moguće.
Carstvo božije na licu mesta
Glavna tema škole je „Značenje opredeljenja za Carstvo Božije danas“.
„Da bi mladim ljudima približili odgovor na ovako važno pitanje, potrebno je da oni to osete; ne da samo da usvoje apstraktne pojmove, već da iskustvo tog Carstva Božijeg osete tu, na licu mesta“, kaže Nikolić.
„To nikako ne bi bilo moguće bez učestvovanja na zajedničkoj molitvi i bez pričešća. Bez upijanja duha i atmosfere koja tamo vlada. To je moguće i na drugim mestima, ali Kosovo i Metohija nose jednu posebnu energiju, koja je toliko snažna i tako koncentrisana, na svim tim mestima na kojima smo bili, i ko god da dođe, sa bilo kog mesta, oseti tu silu, ona ga menja, pomera, čini da i sebe i svet oko sebe posmatra na drugačiji način“, objašnjava naš sagovornik.
Sagovornici Sputnjika kažu da su se mnogi prijavili za put, jer su čuli iskustva onih koji su na Kosovu i Metohiji boravili prošle godine. Većina je poželela da ponovo oseti čudesnu energiju mesta koja su obišli i toplinu manastira i meštana. Zato sada na Kosovo putuju i u manjim grupama, sami se organizuju, pa čak putuju i samostalno.
„I to je moguće, granice nisu problem, ako imate volju da vidite i osetite Kosovo i Metohiju i upoznate sebe“, kažu studenti.
Više o njihovom iskustvu iz Letnje prizrenske duhovne škole i o susretima sa monasima, sveštenicima i narodom saznajte u video-prilogu.
