„U ekonomiji nema jednostavnih rešenja. Međutim, mi sve to imamo napisano na papiru. Na tome se detaljno radilo. Ukratko rečeno, potrebna je nova ekonomska politika zasnovana na niskim kamatama, odnosno ublažavanje monetarne ’quantitative easing‘ za Rusiju. Mi imamo vrlo strogu politiku, koja praktično akumulira sav novac u državi, lišava mogućnosti male poljoprivredne proizvođače koji moraju da uzimaju skupe kredite. Drugo, danas moramo da razmislimo i o našoj poreskoj politici, kako bi podstakla rast, kao i o tarifama za energiju. Mi smo energetska zemlja, proizvođači nafte i gasa, a imamo veoma visoke tarife u zemlji, jer je to tako regulisano. Postoji još jedna stvar koju mi nazivamo industrijskom politikom. Potrebna je uloga države u koordinaciji privatnih investicija, stvaranju tačaka rasta i podsticanju tih tačaka rasta. To se može odnositi i na šumarstvo, može biti i poljoprivreda i inženjerstvo, može biti i prerada sirovina, jer izvozimo sirovine, a kupujemo gotove proizvode. Stoga bi sve ovo trebalo biti akumulirano u jedinstveni program, koji u stvari mi danas nudimo zemlji“, rekao je za Sputnjik Boris Titov, opunomoćeni zaštitnik prava preduzetnika pri predsedniku Ruske Federacije.
Titov ističe da je za rast ekonomije najvažnija otvorenost tržišta i ne slaže se sa mišljenjima da su sankcije koristile ruskoj privredi.
„Ne bih tako rekao. Sankcije su, s jedne strane, dale mali podsticaj vrlo uskom segmentu poljoprivrede i mi smo zaista probali ruske sireve, što je veoma dobro, imamo i više ruskih jabuka, ali istovremeno treba reći i da smo zbog sankcija drugo izgubili. Izgubili smo jeftin novac velikih kompanija, ograničili smo spoljna tržišta u određenoj meri. Zbog toga mislim da je najbolja situacija za rast ekonomije — otvorenost. Potrebne su otvorene granice za finansije, za investicije. Potrebne su otvorene granice za opremu neophodnih osnovnih fondova, koje Rusiji danas nedostaju. Naša tehnologija zaostaje i potrebni su otvoreni odnosi širom sveta, i politički, i ekonomski“, rekao je Titov.
Na opasku da se iz Rusije uvek čuje da je ona spremna na dijalog i da je otvorena za saradnju, a da sa druge strane postoje i oni koji to ne žele, Titov kaže:
„Pa, vidite, mi smo dobri, a oni ne žele. Mi treba da činimo sve da ne komplikujemo situaciju, da izlazimo u susret, posebno našim evropskim partnerima“, zaključio je Titov.
O rastu ruske ekonomije diskutovali su i političari, biznismeni i eksperti na 5. Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku. Stručnjaci su uvereni da ruska ekonomija može da raste nezavisno od izvoza sirovina, a takođe i da stane rame uz rame sa najrazvijenijim i savremenim ekonomijama sveta, zahvaljujući razvoju nesirovinskih sektora privrede.
Prema njihovim rečima, postati jedna od pet najvećih svetskih ekonomija do 2024. godine nije samo glavni nacionalni cilj na polju socijalno-ekonomskog razvoja, već je i garancija nastavka rasta prihoda i životnog standarda građana Rusije u svim regionima zemlje.
Podsetimo, 5. Istočni ekonomski forum održava se u Vladivostoku od 4. do 6. septembra. MIA „Rusija sevodnja“ je generalni medijski partner Foruma.
