Pre svega, to se odnosi na povezivanje železničkih pruga dve Koreje sa ruskom Transsibirskom železnicom i na izgradnju gasovoda i energetskog mosta u Južnoj Koreji, koji bi išao kroz Severnu Koreju.
„Trilateralna saradnja između Rusije, Severne i Južne Koreje već odavno traje, ali nije dala rezultata. Ipak, u poslednje vreme mi ponovo razmatramo te projekte. Međutim, trenutni geopolitički rizici negativno utiču na takve projekte. Naprimer, UN i Amerika uvele su sankcije Severnoj Koreji, a pored toga Amerika je nametnula sankcije i Rusiji, što se takođe negativno održava na realizaciju tih projekata. Međutim, sada se odnosi Severne i Južne Koreje poboljšavaju, a očigledno je i da se odnosi Amerike i Severne Koreje mogu popraviti, pa samim tim to bi moglo veoma pozitivno uticati na realizaciju tih projekata. Ako Severna Koreja pristane na denuklearizaciju, nivo američkih sankcija će se smanjiti, a tada možemo realizovati takve projekte kao što su gasovod, železničke pruge, električna energija itd“, rekao je ekspert.
Prvi korak u okviru projekta objedinjavanja železnica trebalo da bude završetak izgradnje pruge Hasan—Radžin. Čže Jon podseća da je Rusija rekonstruisala 54 kilometara pruge na teritoriji Severne Koreje do granice sa Rusijom i nada se da će jednog dana tim putem roba ići i iz Južne Koreje u Rusiju i dalje u Evropu. Kada se to desi morski put od 45 dana za kargo skratiće se na dve nedelje.
Tom prugom obavljeno je nekoliko isporuka ruskog uglja u Južnu Koreju, ali u poslednje vreme je i to stalo.
U uslovima američkih sankcija protiv Severne Koreje, Seul pokušava da ponovo pokrene taj projekat, a paralelno s tim, razgovara se i o mogućnosti puštanja vozova preko teritorije Severne Koreje u Južnu Koreju.
„Ako se Južna Koreja poveže na tu železničku prugu, to će biti podsticaj za dalju saradnju u oblasti železnica. To se sada može raditi nezavisno od sankcija i to je veoma važno. Međutim, ako se vremenom odnosi između SAD i Severne Koreje poboljšaju, onda će i druge sankcije biti ukinute, a tada će naši veliki projekti biti realizovani“, uveren je Čže Jon.
Li Čže Jon je jedan od učesnika Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku, gde je rekao da se razvoj Dalekog istoka Rusije odvija u pozadini trgovinskog rata između Kine i SAD, kao i trgovinskih konfrontacija između Japana i Južne Koreje. U takvoj situaciji Južna Koreja je zainteresovana za Daleki istok Rusije kao neku zonu koja će povezivati Korejsko poluostrvo i Evroaziju.
Prema njegovim rečima, Vlada Južne Koreje sprovodi novu politiku čiji je cilj jačanje veza sa zemljama Evroazije, a Daleki istok je međuzona između Evroazije i Korejskog poluostrva.
Kako je objasnio, nova politika Južne Koreje prouzrokovana je kontradiktornostima s Japanom i strahovima od gubitka uspostavljenog lanca tehnološkog snabdevanja.
Prema njegovim rečima, zemlje bi trebalo da uspostave saradnju u okviru Četvrte industrijske revolucije, a Daleki istok je atraktivan kao tržište s obzirom na svoju veličinu. Zbog toga je, kako je naglasio, neophodno povećati integraciju Dalekog istoka i Južne Koreje, a takođe i uspostaviti slobodnu trgovinu.
Peti Istočni ekonomski forum održava se u Vladivostoku od 4. do 6. septembra. MIA „Rusija sevodnja“ je generalni medijski partner Foruma.
