„Razgovarano je o raznim pitanjima bilateralne saradnje, uključujući trgovinsku i ekonomsku oblast, kao i o pitanjima koja se odnose na mirovni sporazum. Delimično je i o ostrvima razgovarano, prvo u četiri oka, a zatim i uz učešće delegacija“, objasnio je Ušakov.
„Sve je u približno istom stanju. Dogovoreno je da se nastave oni formati koji funkcionišu“, dodao je on.
Teritorijalno pitanje
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci nepostojanja mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ta ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
