Iako su prvobitno dvojica uticajnih američkih senatora, republikanac Ron Džonson i demokrata Kris Marfi planirali da posete Rusiju, Ukrajinu, Srbiju i Kosovo, zbog toga što se Džonson nalazi na crnoj listi i zabranjen mu je ulazak u Rusiju, njihov plan je morao se svede na dve zemlje i južnu srpsku pokrajinu.
Džonson, republikanac i biznismen iz Viskonsina, iako je u politici tek nešto manje od decenije, vrlo je uticajan u vašingtonskim političkim krugovima. Predsedavajući je Potkomiteta za Evropu u Komitetu Senata za spoljne poslove.
Svoje mesto na ruskoj listi američkih političara kojima je zabranjen ulazak u tu zemlju zaslužio je zagovaranjem uvođenja sankcija Rusiji, kao i zalaganjem da se spreči izgradnja gasovoda „Severni tok 2“.
Rusofobima nije mesto u Rusiji
Džonsonu i Marfiju ruske vlasti nisu odobrile vize za Rusiju, od čega su njih dvojica pokušali da naprave diplomatski incident, ukazujući na to da Moskva na taj način pokušava da spreči dijalog između američkih i ruskih parlamentaraca.
„Ruske vlasti dodatno izoluju svoju zemlju blokirajući našu posetu. Ovo je potencijalno opasan trenutak za krhke odnose naše dve nacije i šteta je što Rusija nije zainteresovana za dijalog“, rekao je Džonson.
Ambasada Rusije u Vašingtonu, međutim, objasnila je za dnevnik „Ju-Es-Ej tudej“ da Džonsonu viza nije odobrena zbog njegovih rusofobičnih stavova, te da njegov zahtev za vizu uopšte nije prošao kroz proceduru Ambasade Rusije u Vašingtonu.
„Neosnovane optužbe senatora Rona Džonsona protiv Rusije ne ostavljaju sumnju — spreman je ne za dijalog, već za konfrontaciju“, piše u saopštenju Ambasade Rusije u Vašingtonu.
Isto obrazloženje Ambasada Rusije dala je i za slučaj senatora Marfija.
Fejk izjave i rat ambasada
Prema rečima političkog analitičara Ivana Mezjuha, Džonson se ponaša u tipičnom antiruskom maniru, čime samo šteti svojoj reputaciji.
„Ne znam zašto su senatoru potrebne ovakve fejk-izjave. Ovo verovatno treba sagledavati u kontekstu unutrašnje političke borbe uoči izborne kampanje, koja uzima maha u Americi. ’Ruska tema‘ je, kao i uvek, jedna od ključnih u takvoj situaciji“, smatra on.
Za analitičara Maksima Žarova radi se o nastavku „rata ambasada“ iz jula meseca, kada su profesorima Anglo-američke škole u Moskvi odbijene diplomatske vize. Iako profesori nisu diplomate i iako je broj diplomatskih viza određen kvotama, Amerika je na ruski potez žestoko reagovala, objašnjava Žarov.
„Mislim da je situacija u vezi sa Džonsonom zapravo nastavak te priče. Cilj je jasan — da se stvori slika o neefikasnim i lenjim ruskim diplomatama. Međutim, brza reakcija ruskog spoljnopolitičkog resora im je oborila tezu. Inače, ova situacija podseća na sedamdesete godine prošlog veka, kad je jedan od autora famoznog amandmana ’Džekson-Venik‘, senator Džekson, inače poznat po antisovjetskoj retorici, počeo da planira neke prijateljske posete Sovjetskom savezu. Na taj način veštački se stvarala situacija da američki političar želi da dođe u Moskvu, ali ne može“, objašnjava Žarov.
Smatram da će u trenutnoj situaciji Rusija biti maksimalno korektna prema svim američkim senatorima, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost, budući da je upravo Kongres SAD pokretač antiruske politike u ovoj zemlji, zaključuje on.
Žarovljeve reči možda najbolje potkrepljuje činjenica da je trećem članu delegacije, senatoru Majku Liju iz Jute viza odobrena i da on, kako je saopštio njegov portparol, planira da poseti Rusiju.
Snimanje situacije na terenu
Prema rečima nekadašnjeg šefa Koordinacionog centra Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Nebojše Čovića, dvojica američkih senatora dolaze u Srbiju da snime situaciju na terenu.
„Mislim da je poseta važna i da treba da čuju stavove Srbije, naročito što, sa imenovanjem Metju Palmera, oni sada postavljaju novu koncepciju po sistemu ’molimo obe strane da se uzdrže‘, a to je u konkretnom slučaju teza da Srbija, čujte molim vas, iritira prištinske vlasti time što lobira kod drugih zemalja da ne priznaju nezavisnost Kosova“, kaže Čović.
Radi se, dodaje naš sagovornik, o pripremi terena za vruću jesen koja bi trebalo da nastupi nakon izbora na Kosovu i Metohiji i nakon konstituisanja nove vlade u Prištini.
„Iskreno očekujem da će oni imati razumevanja za jednu činjenicu, a to je da je preko 90 odsto ljudi u vlasti na Kosovu počinilo opasne i teške zločine. Mislim da sa takvim ljudima ne može da se napravi nikakav dogovor. Naravno, očekujem i da nam objasne, pošto je Amerika sponzor i donator stvaranja jednog takvog monstruma kakvo je Kosovo, šta znači reč kompromis u smislu kosovskog problema. Prema mom mišljenju, biće velikih pritisaka, biće vruća jesen“, ocenjuje Čović.
Amerika greši, nastavlja Čović, u tome što je više zabrinuta za stabilnost kosovske kvazidržave, od stabilnosti Srbije. Srpska strana bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da jasno iskaže svoje stavove i šta je sve iritira.
„Iritira nas puno toga, počevši od besomučnog bombardovanja i agresije do nepoštovanja nijednog sporazuma za koje su garanti bili Amerikanci, a iritira nas i to što nijedan od zločinaca nije osuđen za evidentne zločine. Oni su samo pisali knjige u kojima su se hvalili kako su ubijali Srbe. Dakle, ne može se razgovarati i ne može se dođi ni do kakvih rešenja kada na drugoj strani imate dokazane krvnike“, zaključuje Čović.
