Da li Priština ignoriše ove primedbe sa Zapada ili su vojnici OVK jedino što imaju da ponude?
Dr Jelena Vukoičić podseća da su kosovski Albanci daleko od toga da samostalno vode politiku, a još dalje da odluke o kandidatima donose tako da one budu u suprotnosti stavovima Stejt departmenta.
OVK za Albance heroji
„To je nešto što se vidi i na primeru Haškog tribunala, pa i Ramuša Haradinaja koji u Hag ide praktično kao turista. To je mučna politika dvostrukih standarda koju vode Zapad i Amerika, ali i EU, a nažalost, u kojima lideri OVK u 99,9 odsto slučajeva prolaze nekažnjeno za sve što su radili devedesetih i posle toga“, mišljenja je naša sagovornica.
U tom smislu i ove kandidature bivših terorista i njihova politička karijera samo su odraz zapadne politike čiji su oni eksponenti. Ona se slaže da se s vremena na vreme čuju korektne izjave sa Zapada, ali veruje da nasamo sa svojim štićenicima pričaju nešto sasvim drugo.
„Što se samih Albanca tiče i njihove političke scene, ono što je opštepoznato, jeste to da su pripadnici OVK za većinu njihovih građana heroji. Zbog toga oni imaju veće šanse od onih ljudi koji nemaju tu prošlost iza sebe da pobede na izborima, jer će pokupiti simpatije i glasača. To je klima koja vlada u tom okruženju , veličaju se osobe koje nisu ništa časno uradile i podgreva se stalno mržnja prema Srbima“, objašnjava dr Jelena Vukoičić.
Ko ostaje u igri
Novinar i analitičar Idro Seferi podseća da su ovo ipak predizborne koalicije i da su stranke u pravom takmičenju i ne bi stavljao samo akcenat na to ko odakle dolazi.
„Nije glavni fokus na tome šta je ko i odakle je, jer se ne zna ko će napraviti vlast. Veliko je pitanje da li će stranka Kadrija Veseljija i Hašima Tačija ostati u igri ili ne, jer kako vidim, razne stranke se grupišu oko toga da ostave njihovu Demokratsku partiju Kosova u opoziciji“, ističe Seferi.
Po njegovim rečima, to je osnovni cilj, ali napominje da se sada vodi borba ko će voditi igru kao prva stranka i to među strankama koje nisu bile na vlasti.
„Što znači da će raščistiti deo političke scene. Prvi put se nameće pitanje da li će LDK i Samoopredeljenje doći na vlast ili ne. Sem toga, koliko god da su neki ljudi sa političke scene na Kosovu bili u OVK, deo njih koji su dugo u politici, mnogo toga su pokušali da izmene u stavovima. LDK ima, recimo, za mesto premijera kandidata ženu, što se prvi put dešava na Kosovu“, kaže Seferi.
Naš sagovornik zaključuje da će ovo biti jedan od najzanimljivijih izbora na Kosovu, ali i najvažniji, zbog toga što sve četiri grupacije imaju otprilike isti procenat, pa će i kampanja biti žestoka.
Biografija kandidata
Kandidati za premijera Kosova su Kadri Veselji iz Demokratske partije Kosova (DPK), Ramuš Haradinaj iz koalicije Alijansa za budućnost Kosova (ABK) i Socijaldemokratska partija Kosova, Fatmir Ljimaj kao kandidat koalicije Socijaldemokratska inicijativa (SDIK), Alijansa novo Kosovo (ANK) i Partija pravde (PP) i Vjosa Osmani, ispred Demokratskog saveza Kosova (DSK).
Veselji je jedan od osnivača bivše Oslobodilačke vojske Kosova, a posle rata na Kosovu bio je rukovodilac Obaveštajne službe Kosova koja je proizašla iz bivše OVK. Haradinaj je bio najpoznatiji komandant bivše Oslobodilačke vojske Kosova zadužen za operativnu zonu Dukađini. U dva suđenja pred Haškim tribunalom Haradinaj je oslobođen svih optužbi.
Bio je premijer Kosova u mandatu 2004-6. mart 2005. godine, kada je podneo ostavku i dobrovoljno otišao u Haški tribunal, nakon što je dan ranije dobio optužnicu za navodne ratne zločine. U dva suđenja pred Haškim tribunalom Haradinaj je oslobođen svih optužbi. Za premijera je ponovo izabran 2017. godine i ostavku je ponovo podneo kada je dobio poziv od Specijalnog suda da se pred tužilaštvom pojavi u svojstvu osumnjičenog.
Ljimaj je takođe jedan od komandanata bivše OVK. On je bio optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom, ali je oslobođen svih optužbi. I na Kosovu je nekoliko puta bio optuživan za korupciju i za ratne zločine, ali je takođe oslobođen svih optužbi.
Jedina bez zvanične ratne prošlosti je najmlađa među kandidatima za premijera Vjosa Osmani, koja je doktor pravnih nauka i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini.
