Nariškin je podsetio na „neodgovornu i kukavičku politiku“ Engleske i Francuske krajem tridesetih godina prošlog veka, kada su one igrale svoju igru i podsticale Hitlerovu Nemačku da napadne Sovjetski savez.
„Dramatični događaji uoči Drugog svetskog rata omogućavaju nam da izvučemo niz važnih istorijskih zaključaka, od kojih su glavni, po mom mišljenju, da se zajednička bezbednost može ostvariti samo zajedničkim naporima država i da je nemoguće osigurati vlastitu bezbednost na račun drugih, a tim pre cenkati se o bezbednosti sa agresorom“, objasnio je Nariškin.
Osnovu izložbe, koja je danas otvorena u Moskvi, čini oko 300 eksponata, originalnih arhivskih dokumenata, kinohronika, fotografija i muzejskih predmeta. Oni govore o događajima koji su doveli do velikog svetskog sukoba i omogućavaju da se shvate razlozi za neuspeh u stvaranju široke antihitlerovske koalicije, kao i logiku delovanja sovjetskog rukovodstva.
Posebna pažnja posvećena je anglo-franko-sovjetskim političkim i vojnim pregovorima koji su održani u Moskvi u periodu jun-avgust 1939. godine, a koji su u velikoj meri odredili raspoređivanje snaga u Evropi do početka rata. Na primer, govori se o neodređenom stavu Velike Britanije i Francuske po pitanju zaključivanja ravnopravnog vojno-političkog saveza sa SSSR-om, kao i o poljskom kategoričkom odbacivanju sovjetskih predloga za suprotstavljanje nemačkoj ekspanziji.
Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939. godine i trajao je šest godina, do 2. septembra 1945. godine. U njemu je učestvovala 61 država sa 1,7 milijardi ljudi, a vojne operacije su se izvodile u 40 zemalja, kao i na morskim i okeanskim bojištima.
Rat je završen na američkom bojnom brodu „Misuri“ potpisivanjem akta o bezuslovnoj predaji Japana, saveznika Nemačke.
Drugi svetski rat je bio najrazorniji i najkrvaviji u istoriji čovečanstva. U njemu je poginulo više od 55 miliona ljudi. Najveće žrtve imao je Sovjetski savez koji je izgubio 27 miliona ljudi.
