Odbor kosovske Agencije za poređenje i verifikaciju imovine ostao je bez još jednog člana. Naime, posle odluke britanskog ambasadora da se povuče iz te agencije zbog imenovanja na mesto predsednika Nasera Šalje, bivšeg komandanta nekadašnje OVK, to je učinio i američki ambasador Filip Kosnet.
Jedini problem je što oni, bar javno, nisu to uradili iz razloga što je Šalja potencijalni putnik za Hag, već su kao obrazloženje naveli da je — nekvalifikovan za tu poziciju.
Šalja uzvraća udarac
Kritiku na račun Šalje izneo je i nemački ambasador u Prištini Kristijan Held, koji je izjavio da „niko ne treba da očekuje da oni koji pokušavaju da pomognu budu samo dekor“. Dodao je da strani ambasadori ne mogu da budu tretirani kao „zavese za prozore“.
Pet meseci ranije, odlazeći britanski ambasador Rori O'Konel dao je ostavku na mesto predsednika odbora Agencije, takođe zbog Šalje, uz objašnjenje da je kosovska skupština imenovala kandidata koji ne ispunjava kriterijume za ovu poziciju.
U isto vreme, Šalja im je poručio da „nema nameru da daje ostavku“, jer su ga na tu poziciju izglasali poslanici Skupštine Kosova. Idikativno je i to da su se tek posle više meseci od Šaljinog izbora Amerikanci i Britanci zabrinuli zbog njegove nekompetentnosti.
Zašto međunarodni predstavnici jasno ne kažu da im smeta činjenica da je on bivši pripadnik OVK, već traže izgovore? Da li je ovde u pitanju licemerje ili njihov pokušaj da se „nezvanično“ distanciraju od OVK?
Politički analitičar Branko Radun kaže da u celoj ovoj situaciji ima i jednog i drugog.
„Politika velikih sila nikada nije transparentna u smislu da će navesti prave razloge za neke svoje odluke. Oni ih zbog svojih razloga obično maskiraju nekim drugim argumentima, tako da ni ovo nije nešto zbog čega bi trebalo da se čudimo. Bilo je mnogo ozbiljnijih i većih primera tih njihovih dvostrukih standarda“, navodi Radun.
Distanciranje Zapada
Ono što je Radunu „zapalo za oko“ jeste da su ovakvi slučajevi distanciranja učestali otkad je proradio Sud za zločine OVK.
„Zanimljivo je da im dosad ljudi iz OVK nisu smetali, bez obzira na kojoj su funkciji. Ali čini se da sada to počinje da im smeta, mada opet nedovoljno da otvoreno kažu: 'Smetaju, jer su bili komandanti OVK i što možda imaju ruke uprljane krvlju'. Ali ipak se nešto dešava. Naravno, ne očekujemo da će se sad tu desiti neka velika pravda u korist Srba, ali je jasno da postoji određeni pritisak i namera iz Londona i Vašingtona da se „zamene“ politički čelnici iz bivše OVK nekim novim snagama koje nisu kompromitovane“, ocenjuje Radun.
Naš sagovornik kaže da takva namera postoji već neko vreme, ali da dosad nisu bili baš odlučni u tome jer su pripadnici OVK ipak „njihovi“ ljudi.
Filip Kosnet, američki ambasador u Prištini, saopštio je da je podneo ostavku na članstvo u odboru ove agencije i obrazložio svoje napuštanje stavom iznetim na dan kada je Šalja izabran.
„SAD su podnele ostavku u Odboru kosovske Agencije za poređenje i verifikaciju imovine, kao što je to ranije učinila Velika Britanija. Nećemo nastaviti da učestvujemo, jer rukovodstvo tog odbora služi ličnim i političkim interesima, više nego ljudima. Izbor nekvalifikovanih osoba na vladine pozicije šteti imidžu Kosova i doprinosi slabljenju poverenja kod naroda“, napisao je Kosnet na svom profilu na Tviteru.
Ko je Naser Šalja
Naser Šalja je bio optužen za ratne zločine u predmetu Klečka, zajedno sa zamenikom premijera u ostavci Fatmirom Ljimajem.
U Klečkoj je se desio masakr, masovno ubistvo 22 civila srpske nacionalnosti tokom jula 1998. Njih je OVK kidnapovala, streljala, a potom spalila. To je bio jedan od najtežih zločina koje je počinila OVK pre i tokom rata na KiM.
Pripadnici albanske terorističke OVK su u toku 1997. i 1998. kidnapovali civile i pripadnike jugoslovenske vojske i srpske policije. U periodu od 17. do 22. jula 1998. pripadnici OVK su, tokom napada na selo Orahovac, kidnapovali i zarobili 43 civila srpske nacionalnosti, koje su sa još oko stotinu drugih zarobljenih iz okolnih mesta odveli prema Mališevu, a kasnije u Klečku, gde je bila jedna od baza OVK.
Direktno odgovornim, osim Ljimaja, smatra se i 11 pripadnika 121. OVK brigade koju je Ljimaj predvodio, od kojih bi jedan mogao biti potencijalni svedok — Besim Šurdaj.
Šta je KAUVI
Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) formirana je 9. juna 2016. godine odlukom Skupštine Kosova a Srpska lista je još tada predala pokrajinskom Ustavnom sudu zahtev za povlačenje Zakona o toj agenciji, jer je izglasan uz kršenje procedure predviđene kosovskim ustavom.
Agencija koja je pravni sledbenik Kosovske agencije za imovinu ima nadležnost da prima zahteve zainteresovanih lica za povraćaj imovine na Kosovu, koja im je nakon 1999. godine nezakonitim putem oduzeta.
Kako je još 2016. upozoravala Srpska lista, povratak raseljenih Srba i nealbanaca limitiran je nedostatkom efikasnog mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine. Pritom, Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine dato je u nadležnost pravo da upravlja imovinom raseljenih lica koja nisu u mogućnosti da je koriste.
