Ono što treba da zabrinjava Srbiju jeste podatak Krovne organizacije mladih prema kom čak 64 odsto mladih želi da napusti zemlju. Međutim, ima i onih čija je namera da baš ovde ostanu, eventualno da usavrše znanje u inostranstvu a onda da ga primene u Srbiji.
Među njima su i apsolventkinja Bojana Petrović i student i mladi preduzetnik Marko Nikolić. Oni su, uz Stefana Marković iz Krovne organizacije mladih, bili gosti emisije „Svet sa Sputnjikom“, a povodom izveštaja ove organizacije o položaju i potrebama mladih.
Marko Nikolić je jedan od studenata koji su razvili novu generaciju futurističkih sajtova virtuelne realnosti. Svoj projekat ovi mladi ljudi lansiraju kroz firmu „Futuring“ i našli su najbolji način da je dalje razvijaju i predstave tržištu — Naučno-tehnološki park.
Kako olakšati mladima
Nikolić je siguran da želi da ostane u Srbiji i poručuje da je jedan od načina da se postane mladi preduzetnik učešće na takmičenjima. Oni su konkretno preko takmičenja Privrednog foruma mladih i konkursa za najbolje tehnološke inovacije, gde su bili uspešni, dobili prostor u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari.
„Tamo smo već dve godine, imamo sjajnu podršku, saradnike, uslove. Imamo svu pomoć u tehnološkom inkubatoru koji je i smišljen za sve nas koji se još nismo dovoljno razvili. U inkubatoru dobijamo pravnu, birokratsku i drugu pomoć, što je mnogo važno“, rekao je Nikolić.
Dodaje i da svako može da pronađe šta mu treba ako hoće da radi. Tragali su za načinima da „prodaju“ svoje ideje i uspeli su. Nikolić ističe i da, na primer, Razvojna agencija Srbije ima konkurse za početnike u startapu gde se mogu dobiti sredstva za opremu.
„Takođe Naučno-tehnološki park kao institucija je otvoren za sve, i tamo postoje manifestacije koje privlače mlade. Postoji saradnja institucija i habova za mlade. Tu je i država, koja treba da spoji mlade iz cele Srbije, da se taj karavan preduzetništva prenese na petogodišnji ili desetogodišnji nivo i donese strategija koja bi dovela do dugoročnih rezultata“, priča Marko Nikolić.
Stefan Marković iz Krovne organizacije mladih Srbije, koja je radila istraživanje o potrebama i problemima mladih, ističe da je jedan od načina da država pomogne mladima — da im olakša birokratiju.
„Smanjiti birokratiju za mlade preduzetnike, ukinuti je. Ako ste mladi i ohrabrite se da uđete u sopstveni biznis, to je najmanje što država može da učini da vam olakša. Postoji dosta stvari koje možemo da promenimo i moja poruka jeste da mladi ljudi traže više i da se bore za svoja prava i za svoje mesto u ovom društvu“, rekao je Marković.
Apsolventkinja Bojana Petrović za manje od mesec dana ide u Sankt Peterburg, gde će na državnom univerzitetu nastaviti školovanje. Kao apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu, Bojana Petrović konkurisala je preko Ruskog doma u Beogradu za stipendiju na najstarijem ruskom državnom univerzitetu, a prvih godinu dana samo će učiti ruski jezik. Oduvek joj je bila želja da vidi Rusiju. Sada se, kako kaže, poklopilo sve ono što je želela.
Nije dosad ni dan provela u Rusiji, ali njena iskustva prilikom priprema za odlazak u Sankt Peterburg pokazuju da je u pitanju sistem koji perfektno funkcioniše.
„Mislim da treba pogledati i neke druge države i da Srbija treba da uzme najbolje od svega, bilo da je to Rusija ili Evropa, i nikako ne treba da izgubimo sebe. Problem koji preti opstanku države jeste nedostatak nacionalne svesti kod mladih. I mi kad odemo želimo da postanemo Rus, Nemac, Austrijanac, Amerikanac ali ako se neko odrekne sebe on neće postati ni Rus, ni Nemac, ni Amerikanac postaće ništa jer će izgubiti sebe, i to je glavni problem Srba. Mi nećemo da uzmemo nešto svoje i da izgradimo nešto svoje, već grabimo tuđe, a svoje odbacujemo“, rekla je Bojana Petrović.
Iskoristiti geostratešku poziciju
Njena gledišta su jasna i kada bi učestvovala u anketi u kojoj bi morala da se opredeli za EU ili Rusiju — ne bi imala dilemu. Rusija je njen izbor prvenstveno zbog dvostrukih aršina EU prema Srbiji u odnosu na ostale države Balkana.
„Smatram da evropske države i te kako imaju sistem koji mi treba da usvojimo i nesporno je da oni imaju regulisan svaki segment života koji je bitan za funkcionisanje i zato će većina mladih, kada biste ih pitali gde će otići, reći — na Zapad. Međutim, proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji toliko dugo traje da prosto deluje kao zavlačenje nas Srba. Kao da sve ono što Srbija treba da ispuni da bi ušla u EU nije dovoljno i da se stalno nameću neki novi razlozi. Zapad kao da želi da se Srbi odreknu sami sebe, svojih tradicionalnih vrednosti, istorije, biti Srba i srpstva. Nameće nam se da prodamo sami sebe da bismo postali evropska država, ali i tada je pitanje da li ćemo to postati“, kaže Bojana Petrović.
Student i mladi preduzetnik Marko Nikolić smatra da Srbija mora da iskoristi svoju geostratešku poziciju. Potpuno razume učesnike ankete Krovne organizacije mladih, koji su u većini naveli svoje opredeljenje više ka Rusiji nego ka Evropskoj uniji, naročito ako se uzme u obzir da nije reč samo o evropskim već i o atlantskim integracijama, odnosno ulasku u NATO.
„EU je jedna politička organizacija i mladi su prepoznali određen stepen nestabilnosti koji nije bio ranije. To je bila baza stabilnosti nešto što nudi prosperitet i boljitak ali poslednjih godina su došli bregzit, vanredni izbori, migrantska kriza, ekonomska kriza. Zbog ta se ta stabilnost vidi u istoku, gde se danas sele i mnoge kompanije“, rekao je Nikolić.
Stefan Marković, generalni sekretar Krovne organizacije mladih, ističe da je velika odgovornost na tome kako evropski političari komuniciraju proces evrointegracija, ali i perspektive našeg regiona.
„S druge strane, razlog treba tražiti u tome kako mi predstavljamo EU i te vrednosti. Čini mi se da mladi već sada imaju formirane stavove da je to jedan proces štapa i šargarepe koji predugo traje. Odgovornost za to je i naših donosioca odluka, ali i onih koji kreiraju spoljnu politiku, tako da većina mladih dominantno misli da EU kao proces nema budućnost i perspektivu“, rekao je Marković.
