Videli smo spomenik „Car-riba“, koji je danas jedan od glavnih simbola Krasnojarska, a koji je podignut u čast istoimenog dela poznatog ruskog pisca Viktora Astafijeva. Tu se nalazi i vidikovac, odakle se otkriva neverovatan pogled na tajgu, moćni Jenisej i sibirska prostranstva.
Prešli smo oko 500 kilometara i prošli kroz hakasijske stepe samo da bismo zavirili u Šušensko – sibirsko selo s kraja 19. i početka 20. veka, gde je Lenjin proveo tri godine u izgnanstvu.
U selu Tanzibej, u svom domu, dočekala nas je „tetka“ Galina i ugostila sibirskim specijalitetima: salatom od paprati, pitama od sremze, domaćom smetanom (pavlakom) i drugim đakonijama.
Vrhunac putovanja bio je prirodni park Ergaki, koji nazivaju „draguljem Sibira“ zbog neverovatnih prirodnih lepota – divlje tajge, veličanstvenih planinskih vrhova, kristalno čistih jezera i potoka.
Nijazu Aksanovu, jednom od najpoznatijih ruskih blogera, ovo je četrdeseti region Rusije koji je posetio. Njemu su se posebno dopali, kako kaže, jedinstveni pejzaži, zbog kojih je i posetio ovaj kraj.
„Nisam se prevario u očekivanjima. Iako je bilo oblačno, bilo je živopisno, prelepo. Štaviše, govorili su nam o lekovitom bilju, o rastinju i karakteristikama određenih biljaka. Priča vodiča u parku Ergaki je bila veoma zanimljiva. Neobične fotografije nosimo sa sobom. Nameravam da se obavezno vratim ovde sa svojom porodicom“, kaže bloger.
Aksanov je već iskusan putnik. Iza njega su hiljade i hiljade pređenih kilometara. Posećivao je razne krajeve Rusije, a kaže da je najzanimljivije bilo uspinjanje na Elbrus, ugašeni stratovulkan na Kavzazu, čiji zapadni vrh sa nadmorskom visinom od 5.642 metara predstavlja najviši vrh Evrope i Rusije. Oduševila ga je, kako kaže, i okolina Elbrusa, gde je veoma lepa priroda.
„Jako mi se dopala i Kamčatka, gde smo izbliza gledali medvede u prirodi. To je, svakako, nezaboravan prizor. Zatim, pomenuo bih i Bajkal i Altaj kao, čini mi se, najpopularnija mesta u Rusiji. Najviše volim prirodu i prirodne lepote. Dodao bih i putovanje na Kurilska ostrva. Tamo je veoma neobična priroda. Bila je to ekspedicija sa ruskim Geografskim društvom i tamo su davali imena malim, bezimenim ostrvima. Bila je to veoma neobična avantura“, navodi Aksanov.
„Stranac ovde može živeti celog života, a uvek će otkrivati nešto novo, posebno ako putuje po Rusiji“, ističe on.
Najjači utisak na blogera Grigorija Kaminskog ostavili su ljudi Krasnojarska, gostoprimljivost i toplina Sibiraca.
„To su ljudi široke duše, nisu snobovi kao Moskovljani i Peterburšci. Spremni su da pomognu. Teta Galja, domaćica kuće koja nas je dočekala u Tanzibeju, i grnčarka koja nas je učila svom zanatu u Šušinskom, dočekale su nas toplo kao da smo im rod rođeni. Oduševila me je takođe priroda, beskrajna prostranstva sibirskih tajgi i beskrajne kamene stene u Ergakiju. Uopšte, priroda je predivna, jako mi se dopala“.
Od drugih ruskih regiona, Kaminski izdvaja Kavkaz.
„Prosto, ljubav! Nažalost, turizam je tu u začetku i mora se raditi na razvoju turizma tog regiona. Na Kavkazu je takođe prelepa priroda i tamo svi putuju zbog prirode. Ne mogu reći da su ljudi tamo podjednako otvoreni kao u Sibiru i Krasnojarskom kraju. Tamo ljudi imaju drugačiji mentalitet, vaspitani su drugačije, imaju različite zakone i drugačiji red. Svako selo ima svoje običaje. Devojke, na primer, tamo ne mogu da šetaju u šortsu. Ali, priroda i kavkaske planine su me zadivile i zbog njih tamo vredi putovati“, kaže Kaminski.
Blogerku Liliju Safutdinovu posebno je zadivio sam grad Krasnojarsk.
„Meni se veoma dopao grad. Nisam očekivala da je tako razvijen. Mislila sam da je socijalistički i stari, a ispostavilo se da je savremen i veoma lepo uređen. Naravno, dopala mi se i priroda Krasnojarskog kraja, a posebno nacionalni park 'Stolbi'. Takođe, Ergaki me je opčinio. Želela sam da se na svakom mestu zaustavim, da fotografišem, ali je to, nažalost, bilo nemoguće. Definitivno, grad i priroda su se posebno istakli u lepoti“.
Safutdinova kaže da nije puno putovala po Rusiji, a želja joj je da vidi Kazanj, Bajkal, Kareliju i Soči, ali je Krasnojarski kraj, bez sumnje, osvojio njeno srce — zauvek.
„Ako govorimo o prirodi Krasnojarskog kraja, planine su ovde vrlo slične Uralskim planinama, kakve sam viđala u selu, gde mi živi baka i gde sam provodila svako leto. Kada smo pešačili po prirodnom parku Ergaki, popeli smo se na vrh i odjednom više nije bilo drveća, a pojavile su se patuljaste breze i vegetacija tundre, što je za mene bilo nešto sasvim novo. Znala sam da kod nas toga ima, ali prvi put sam to videla uživo. U Moskvi postoji park Zarjadje, koji je tako uređen da je podeljen na četiri dela, koji simbolizuju različite delove Rusije. I tu ima deo gde se nalazi kamenje, i tačno kada sam šetala planinama setila sam se toga i pomislila: 'Pa, ovde je Zarjadje, zaista'. Odnosno, u Zarjadju je verno prikazana priroda različitih ruskih regiona“, zaključila je Safutdinova.
Priču o Krasnojarskom kraju nastavljamo i sutra. Uživajte u ekskluzivnim fotografijama nestvarno lepih prizora i prirode.
