Mogerinijeva je, kako saznaje list „Novosti“, odlučila da pozivnicu za sastanak u Helsinkiju 29. i 30. avgusta pošalje i šefu diplomatije privremenih institucija Prištine Bedžetu Pacoliju, uprkos tome što jedan broj država-članica EU ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i što nijedna od zemalja-članica to od nje nije tražila.
Ovi sastanci se inače održavaju u takozvanom gimnih formatu, odnosno — ispred učesnika je navedeno samo ime i prezime, bez državnih obeležja.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je naveo da je reč o presedanu i istakao da je prvi put u praksi pozvana teritorija koja je daleko od statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Komentarišući potez koji je Federika Mogerini povukla na samom kraju svog mandata, diplomata dr Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da je očigledno reč o manevru koji se uklapa u ceo dosadašnji „scenario“ pritisaka na Srbiju i nastojanja da se Beograd prelomi i da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
„Mogerinijeva je, očigledno, u toj funkciji, a ovaj njen potez se, na neki način, uklapa i u poslednje saopštenje zemalja Kvinte. Ona je na mestu šefice diplomatije EU izgubila sve političke kredite u vezi sa pregovorima Beograda i Prištine, jer se to završilo fijaskom, pa se njen posao može smatrati neuspešnim. Ovo sada je verovatno pokušaj da u zadnjem trenutku, na neki način, popravi svoju političku biografiju, ali se bojim da će to biti bezuspešno“, ocenjuje Milivojević.
On podseća da Federika Mogerini u ovom trenutku nema podršku ni aktuelne Vlade u Italiji, jer je imenovana u vreme Vlade bivšeg premijera Matea Rencija, pa sada nema podršku čak ni za kandidaturu za neku od pozicija u budućoj Evropskoj komisiji.
Otežati posao nasledniku
Na pitanje da li odlazeća šefica diplomatije EU, menjajući dosadašnji format sastanaka ministara spoljnih poslova zemalja-članica EU i zemalja kandidata, na neki način pokušava da veže ruke svom nasledniku Špancu Žozepu Borelu i da navede ga da i na buduće sastanke tog tipa poziva predstavnike Prištine, Milivojević kaže da tako nešto jednostavno nije moguće.
„Status Kosova i Metohije je takav da ono nije, u bilo kojem smislu, kao država priznato i prihvaćeno na nivou EU, jer ga pet država-članica ne priznaju. Samim tim, EU kao organizacija ne može da ima stav o Kosovu, osim onog koji postoji po Rezoluciji 1244. Evropska komisija, kao organ EU, potpisala je sa Kosovom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali Komisija potpisuje te sporazume i sa entitetima koji nemaju međunarodno-pravni subjektivitet. Dakle, Priština nema ugovor sa EU, već samo sa Komisijom“, primećuje Milivojević.
Kakva su očekivanja od Borela
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić rekao je da će se konsultovati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem o tome da li se našoj zemlji „isplati“ da ide u Finsku na ovaj sastanak. Tim povodom Zoran Milivojević kaže:
„Na svim regionalnim sastancima Kosovo je nastupalo po Sporazumu o regionalnom predstavljanju, sa zvezdicom i fusnotom gde je jasno da Kosovo nije država, da nema međunarodno-pravni subjektivitet i kapacitet. Na takvim sastancima je Beograd uvek učestvovao, prema tome u tom smislu je moguće učešće i na sastanku u Finskoj gde je planiran gimnih format. Međutim, ako je namera da se Kosovo tako na ’mala vrata‘ podigne na viši nivo od ovoga što ima u regionalnom smislu, politički bi to bilo rizično i ja mislim da bi Srbija na to morala odgovarajuće da reaguje i da to ne prihvati“, smatra Milivojević.
Upitan kakav odnos novog šefa diplomatije Žozepa Borela Beograd može da očekuje po pitanju Kosova, Milivojević kaže da od njega treba očekivati maksimalno razumevanje za našu poziciju.
„On mora da vodi spoljnu politiku koja se usaglasi na nivou svih članica EU, a to uključuje i naš slučaj, odnosno slučaj Kosova i Metohije. Takođe, u meri u kojoj EU bude i dalje posredovala između Beograda i Prištine, ono što se od Borela može očekivati je da u punom smislu uvažava međunarodno pravo, faktičko stanje da je Kosovo nepriznata država i da poštuje stav da EU u dijalogu posreduje kao statusno neutralna, bez obzira na pritiske i na navijače“, zaključuje Milivojević za Sputnjik.
