Njihova upornost da srpsku kulturnu baštinu, dakle i srpske manastire, i to uglavnom one koji su već pod zaštitom Unesko, predstave kao deo svoje istorije, već se graniči sa naučnom fantastikom.
Poslednji u nizu je služenje katoličke mise u pravoslavnom hramu Svetog Nikole u Novom Brdu, posle čega je usledilo isticanje kosovskih i albanskih zastava na tom zdanju i raspoređivanje borbenih vozila u podnožju srpske crkve.
Podizanje uloga ili…
Enver Hodžaj, potpredsednik tehničkog mandata vlade prištinskih privremenih institucija, iskoristio je buru koja se podigla oko ovog događaja da još jednom kaže javno da „crkve, džamije i ostala kulturna, istorijska i verska baština pripadaju — Kosovu“.
Visoki Dečani već godinama čekaju da im se vrati oduzeta imovina, za koju je prištinski sud presudio da pripada njima. Umesto toga — imali smo prilike da gledamo šenlučenje klana Haradinaj, koji su rafalnom paljbom proslavili dan kada su Srbi proterani iz tog kraja. A na stolu pred kosovskim zvaničnicima stoji inicijativa da se crkva u Prištini pretvori u „muzej srpskog genocida nad Albancima“ (?!).
Još nešto pred OVK
Da li u svemu ovome treba gledati samo provokaciju, ili je u pitanju nešto više? Da li Priština ovim potezima podiže ulog u budućim pregovorima?
Politikolog sa Kosova i Metohije Stefan Filipović nije sklon da veruje da je u pitanju podizanje bilo kakvih uloga, već da je u pitanju decenijsko stanje na terenu.
„To je standardna priča! Da pitate albansko dete koje ide u prvi razred osnovne škole, ono će vam reći da su sve to pravili ’naši Dardani i Iljiri‘“, kaže Filipović.
Filipović smatra da postoji objektivna pretnja za ugrožavanje baštine srpskoga naroda na Kosovu i Metohiji generalno i njegovog identiteta. Ali kaže da to nije ništa novo.
„To je nešto na šta i mnogi naučni krugovi u Srbiji i van nje u zadnjih par godina okreću glavu, i reaguju samo kada se desi ovako nešto“, tvrdi sagovornik Sputnjika.
Ništa nije slučajno
„Ništa se na Kosovu ne dešava, niti će se dešavati, bez aktivnog ili pasivnog, direktnog ili indirektnog znanja, onoga što određujemo kao — međunarodna zajednica. Oni najbolje znaju i planove i stavove. Treba gledati širu sliku. Na primer — kada kardinal, odnosno, nadbiskup barski iz Crne gore dođe i služi misu u hramu Svetog Nikole, postavlja se pitanje — da li je Vatikan za to znao? To pitanje postavljaju samo naivni ljudi. To je visoka pozicija u rimokatoličkoj crkvi i naravno da su znali, i da je sve to rađeno svesno“, uveren je Filipović.
