„Vrednost znatno manjih, a sličnih ostrva, iznosi oko pet miliona dolara po kvadratnom kilometru. Grenland više ne zaostaje po vrednosti za Klondajkom i njegova cena bi mogla da dostigne 10 biliona dolara, a to je više od polovine američkog BDP-a, uz veoma sumnjivu ekonomsku isplativost“, rekao je Ordov i objasnio da je poređenje napravio s nenaseljenim estonskim ostrvima.
List „Volstrit žurnal“ preneo je ranije, pozivajući se na dobro informisane izvore u Beloj kući, da predsednik SAD Donald Tramp razmatra ideju o kupovini Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu, koje pripada Danskoj. Među pitanjima o kojima je bilo reči jeste i mogućnost proširivanja američkog vojnog prisustva na Arktiku.
List podseća da to nije prvi pokušaj Vašingtona da kupi Grenland. Po završetku Drugog svetskog rata predsednik SAD Hari Truman je nudio Danskoj sto miliona dolara za ostrvo, ali je odbijen.
Govoreći o Trumanovom pokušaju, Ordov je naveo da pretpostavlja da bi, ako se uzme u obzir inflacija, njegova ponuda danas mogla da bude oko 1,5 milijardi dolara, što je samo 0,008 odsto američkog BDP-a.
Ekonomski ekspert Aleksandar Timofejev naveo je da Grenland raspolaže rezervama zlata, platine, uranijuma, retkih metala i nafte, ali je dodao i da na ostrvu vlada „bela kuga“.
„Brojnost stanovništva mogla bi loše da utiče na tempo prerade prirodnih resursa“, naglasio je Timofejev.