Zemlja koje nema: Rat svih protiv svih, o kom odlučuju oni koji se uvek pitaju za sve

U građanskom ratu učestvuje šest ozbiljnih interesnih grupa koje pretenduju na vlast ili makar na njen deo. One permanentno ratuju, sklapaju saveze koje zatim raskidaju i nastavljaju da se bore. U tom haosu nijedna strana ne broji žrtve.

Šest glavnih faktora u ratu

Danas se glavni sukob u Jemenu odvija između zakonite vlade, čiji se predsednik Abd Mansur Hadi od 2015. godine nalazi u izgnanstvu u Rijadu, i šiitskih pobunjenika Huta. Hadi je došao na vlast na vrlo diskutabilan način — „arapskim prolećem“ 2011. godine, kada je smenio decenijsku vlast predsednika Alija Abdulaha Saleha.

Huti su vodili rat i sa jednim i sa drugim predsednikom. Oni su se pobunili još 2004. godine, želeći da proglase Jemen za kraljevinu na čelu sa imamom Huseinom el Hutijem, po kome su i dobili ime. Cilj im je bio da preporode kraljevinu koja je postojala do revolucije 1962. godine.

Danas, Huti drže glavni grad Sanu. Interesantno je da im najveći otpor ne pruža vojska, već odredi sunitskih formacija „Islah“ i „Ansar el Šarija“ (lokalna filijala Al Kaide) koja je htela da zauzme grad za sebe. Ove dve stranke su četvrti i peti faktor u zemlji. Al Kaida i danas drži pod svojom kontrolom nekoliko provincija Jemena, dok je sunitska formacija „Islah“ — saveznica zakonite vlasti i pod okriljem Saudijske Arabije.

Peti faktor u borbi za vlast su separatisti iz Južnog prelaznog saveta, naslednici socijalista. Oni su zbog svoje malobrojnosti (ima ih svega 4 miliona, u odnosu na 20 miliona severnjaka) izgubili svaku vlast nakon ujedinjenja Jemena, i sada podržavaju zakonitu vladu. Trenutno drže provinciju Šabva, sa gradom Atakom, uz veliku podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šesti faktor u ovoj gunguli su strani faktori. Najvažniju ulogu igraju Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati zbog strateškog položaja Jemena. Oni su deo arapske koalicije koja nemilosrdno, svakodnevno bombarduje sever Jemena. Međutim, i među njima nije sve glatko.

Rat svih protiv svih

Da stvar bude još komplikovanija, poslednjih dana je „pukla“ provladina koalicija, koju su činili partija „Islah“ i Južni prelazni savet. Odnosno, došlo je do sukoba između štićenika Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su glavne figure u borbi protiv Huta.

„Do nereda je došlo nakon što su izvedena tri teroristička napada u Adenu, kada je poginulo više od 50 aktivista Južnog prelaznog saveta. Za njih je bila optužena partija ’Islah‘, koju podržava Saudijska Arabija. Tada su bila napadnuta i zauzeta uporišta prosaudijskih formacija, među kojima je bila i predsednička palata“, navodi Sergej Serebrov sa Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka.

Imajući u vidu da se Južni prelazni savet bori za izlazak Juga iz sastava Jemena, ovaj sukob je od posebne važnosti.

„Južni prelazni savet se predstavlja kao glavni politički pokret Juga i odražava mišljenje većine političkih frakcija da treba raskinuti veze sa severom, pošto je rat iz 1994. godine između severa i juga uništio temelj jedinstva i uveo okupacioni režim severa nad jugom“, objašnjava ruski ekspert.

Čitav jug se smatra oslobođenim od 2015. godine, kada su Huti isterani iz Adena. Međutim, ne bi to bio Jemen da nema grupa koje bi međusobno ratovale, i tu nastupaju Južni prelazni savet i „Islah“ — obe stranke koje podržavaju odbeglog predsednika Hadija.

U Jemenu neće skoro zavladati mir. Svemu tome je uzrok njegov geopolitički položaj. Onaj koji kontroliše ovo područje, kontroliše i Adenski zaliv, vrata Crvenog i Arapskog mora, Indijski okean.

„To nije unutrašnji sukob niti građanski rat, već regionalni konflikt za uticaj u Jemenu u kojem učestvuje mnogo država. Osim Saudijske Arabije i Emirata, tu su i SAD i Velika Britanija, koje su podržale arapsku koaliciju. Jemen se nalazi na obali moreuza Bab el Mandeb, koji u 21. veku postaje sve značajniji za svetsku ekonomiju“, zaključio je Serebrov.