Olimpijski šampion iz Rima, drugi sa Evropskog prvenstva u Parizu, četvrti sa Svetskog prvenstva u Čileu. Sa čuvenom generacijom „Partizanovih beba“ igrao je finale evropskog Kupa šampiona. Fahrudin Jusufi se preselio u legendu u 80. godini, a još za života bio je istinska legenda Partizana.
Malo je onih koji su poput čuvene crno-bele dvojke, popularnog Julke, plenili i na terenu i izvan njega šarmom, duhovitošću, iskrenošću i čistotom. Takav je ostao do kraja. To je potvrdio i u jednoj od svojih poslednjih izjava za medije, a intervjue je retko davao.
Uoči utakmice Skenderbega i Partizana u 4. Kolu Lige Evrope, pre dve godine, na provokaciju albanskih novinara, koji su hteli da ga predstave kao svog zemljaka, poručio im je — da je Goranac i da će svim srcem navijati za Partizan.
Karakter
Iz rodnog sela Zli Potok u Gori na Kosovu i Metohiji, gde je rođen 1939. godine, sa porodicom je kao petogodišnjak došao u Beograd, gde je ostao do kraja života, uz prekide koje je iziskivala fudbalska karijera. Tu je završio i Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, a kasnije i Višu finansijsku.
U jednim od retkih intervjua nije krio da je prvi ugovor sa Partizanom potpisao za teleću čorbu kako bi svako popodne imao šta da jede. Pričao je i da je bilo dana kada su njih četvoro u porodici jeli samo dva krompira za ručak.
O kakvom karakteru je bila reč najbolje govori priča — da je iz inata postao fudbaler. Slučajni susret na Zvezdari sa Zoranom Miladinovićem pretvorio se u svađu i tuču dvojice desetogodišnjaka. Kasnije ga je gledao u nekom omladinskom finalu i rekao sebi: „Kad može on, mogu i ja“. Sve je dalje poznato. Zajedno su bili deo čuvenog partizanovog tima, za koji je govorio da je najbolja generacija koja se rodila u našem fudbalu.
Ipak, kada je govorio o najvećim životnim uspesima izdvajao je samo porodicu, suprugu i dvojicu obrazovanih i uspešnih sinova, koji su mu podarili isto tako obrazovanu i uspešnu unučad.
„Nisam jurio novac, a 40 godina sam bio u inostranstvu... Goranci su po prirodi takvi, većina se pomiri sa životom, to je pleme koje ne voli da se zamera... Ja nisam dao na sebe, digao bih glavu i kada bih znao da će da me gađaju kamenom. I tukao sam se jer nisam davao da me bilo ko ponižava“.
.jpg){kind=link}