Na to ukazuje i potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, kada govori o predstojećem javnom pretresu u američkom Kongresu, koji će, kako kaže za Sputnjik, označiti pokretanje diplomatske akcije, odnosno, kontra-ofanzive u SAD, čiji je cilj promovisanje istine o Kosovu i Metohiji. Na pitanje zašto baš sada, ili tek sada, Marinković, koji je i jedan od inicijatora prošlogodišnjeg osnivanja Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, nedvosmisleno odgovara:
„Definitivno se politika dela administracije i Bele kuće i Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta — promenila i promenila se klima. Suštinski — pitanje Kosova i Metohije je ponovo na stolu. Kao parlamentarac idem godinama u Ameriku i imam sastanke u Kongresu, Senatu, Stejt departmentu i dok je bila Obamina administracija — oni Kosovo nisu ni stavljali na dnevni red, kao pitanje o kome je potrebno razgovarati, smatrajući da je ono rešeno, da to više nije problem, spuštajući ga na nivo trećeg, četvrtog ešalona u Stejt departmentu“, kaže potpredsednik Skupštine.
Druga klima
On ukazuje da treba da iskoristimo razumevanje i prijateljstvo kongresmena Stiva Stajversa i Emanuela Klivera, koji su kopredsedavajući srpskog kokusa u Kongresu i Senatu, da bi promovisali naše stavove i poziciju, ali i dokumentaciju o svemu onome što se dešavalo na teritoriji Kosova i Metohije od početka sukoba sredinom devedesetih godina prošlog veka.
„To se odnosi na istinu o nestalim Srbima, silovanim ženama, pogromima, zapaljenim kućama, proteranim ljudima, najnižem procentu povratka ljudi koji su izbegli po celom svetu. Taj procenat je niži od dva odsto od ukupnog broja onih koji su proterani posle 10. juna 1999. godine. Hoćemo da prezentujemo te činjenice, i to ne samo predstavnicima srpskog kokusa, koji znaju istinu i dobro su upoznati sa dešavanjima u regionu, nego jednom širem krugu predstavnika Kongresa, Senata, tink-tenk organizacija, univerziteta“, navodi potpredsednik Skupštine Srbije.
Cilj je, kako napominje, da se jednim proaktivnim stavom upozna što više onih koji donose odluke u Vašingtonu o tome šta se desilo, ali i da Srbija ima legitimne interese na teritoriji Kosova i Metohije. Dodaje da će to, svakako, biti i reakcija na ono što rade separatisti sa Kosova, koji su sa predsedavajućim Komiteta za spoljne poslove i albanskim lobistom Eliotom Engelom u aprilu u Kongresu promovisali priču o navodnom silovanju 20.000 žena na Kosmetu.
„Kada jedna priča bude ponovljena mnogo puta, onda je javnost, mediji, ali i političari koji ne znaju mnogo o našem regionu i odnosima, prihvataju zdravo za gotovo i to postaje „istina“ protiv koje je vrlo teško boriti se“, ističe Marinković.
Kontraofanziva
„Mi faktički uzlazimo u jednu vrstu nove kontra-ofanzive kada je u pitanju politika prema KiM, kada je u pitanju odnos i promovisanje propagandne aktivnosti, kada su u pitanju SAD. Ovo je samo početak te kontra-ofanzive. Kao kada su u pitanju odnosi sa Rusijom i NR Kinom, treba da budemo što više prisutni i u Vašingtonu i da ovakve stvari, prezentacije i svaku priliku koju ima bilo koji predstavnik države, koristimo kako bi promovisali naše legitimne interese, posebno one na KiM“, kaže Marinković.
Očigledno je, dodaje on, da pitanje Kosova ni za Vašington više nije rešeno, nego je to i dalje otvoren problem, gde se moraju uvažiti legitimni interesi Republike Srbije i srpskog naroda.
Da li na to ukazuje i nedavno saslušanje premijera u ostavci privremenih institucija samoproglašene države Kosovo Ramuša Haradinaja pred novoformiranim Specijalnim tužilaštvom u Hagu, koji je osumnjičen za zločine dok je bio jedan od čelnika terorističke takozvane OVK?
O njegovim zločinima nad Srbima, ali i o „neposlušnim“ Albancima će biti reči na jesen u Kongresu, kao i o zloglasnoj „žutoj kući“, mestu užasa, gde su na živo zarobljenim mladim Srbima vadili organe za prodaju, o čemu je u svom izveštaju pisao izvestilac Saveta Evrope, Dik Marti. Biće reči i o masovnom egzodusu Srba sa Kosmeta posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma u junu 1999. godine. I pogroma koji se dešavao onima koji su ostali na Kosovu i Metohiji.
Činjenice o svemu što se dešavalo imaće prilike da čuju predstavnici odbora za spoljne poslove i pravosuđe, ali i drugi kongresmeni i senatori.
Lobiranje i pare
Na pitanje koliko su za uspešno lobiranje u američkoj administraciji presudne pare kojima Albanci raspolažu, sagovornik Sputnjika kaže da to što Albanci, zahvaljujući činjenici da imaju novac od narkotrafikinga i drugih kriminalnih aktivnosti, uspevaju da dobiju podršku određenih krugova — nije naš najveći problem.
„Za nas je veći problem što smo mi od 2000. godine izgubili narednih 12 godina, jer su političari bili toliko neodgovorni i neaktivni da je Kosovo svakim danom dobijalo deo suvereniteta i priznanja nekih zemalja, bez bilo kakve reakcije i bez bilo kakve borbe“, ističe potpredsednik Skupštine.
Sada je, kako ističe, situacija dijametralno drugačija i ta borba za KiM i za naše legitimne interese je očigledna.
„Pola zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosovo nisu to uradile zato što su smatrale da je Kosovo spremno da bude država, da to zaslužuje i da je to u skladu sa međunarodnim pravom, ili u skladu sa pritiskom velikih sila, patrona nezavisnog Kosova. Priznali su Kosovo zato što smo mi bili neaktivni, nismo radili sa tim zemljama, kako bi im pokazali da to nije dobro, da nije u skladu sa međunarodnim pravom, a na kraju — ni sa pravdom“, smatra Marinković.
Zato prvi srpski izlazak pred američke kongresmene i senatore neće biti i poslednji, uveren je sagovornik Sputnjika.
