Na već stvoreni zapadni stereotip o Rusiji kao nedemokratskoj državi, poslednje dve nedelje dodaju se novi „dokazi“ — policija je rasterala učesnike mitinga u Moskvi i pohapsila veliki broj ljudi. Činjenica da su mitinzi bili nedozvoljeni nije ni najmanje ublažila osudu delovanja vlasti. Naprotiv — i oni čija policija iz subote u subotu prebija svoje građane na ulicama Pariza, koja maloletnicima koji mirno sede prska suzavac direktno u oči i čije je delovanje dovelo do smrti nekoliko mladih ljudi, našla je za shodno da opomene Rusiju zbog prekomerne upotrebe sile.
Logično — Francuzi više vole ruski, nego svoj narod! Ništa blaži nisu bili ni Nemci, ni Amerikanci, čiju smo policiju mnogo puta gledali kako nemilosrdno razbija demonstracije pod izgovorom da nisu izvedene po pravilima, tj. po zakonu tih zemalja — nisu bile najavljene, nisu se kretale određenim putem, nisu trajale toliko i toliko...
Potpisivali i pokojnici
Šta se zapravo dogodilo i izazvalo revolt nekoliko hiljada Moskovljana, koji već dve subote pokušavaju da se protestima izbore za svoju pravdu? Reč je o pripremama za izbore u glavnom gradu Rusije. Da bi na njima učestvovao, svaki potencijalni kandidat mora da prikupi 5.000 potpisa i preda ih izbornoj komisiji na verifikaciju. Tako je uvek bilo i tako se radilo i ovog puta. S obzirom da potpise prikupljaju aktivisti po raznim delovima grada, logično je da se potkradu greške i da ima nevažećih potpisa, pa kandidati, znajući to, obično predaju više od potrebnog broja. Ovoga puta to nije bio slučaj.
Neke kandidate komisija je odbila, a oni su, umesto da se žale i pokušaju da dokažu da su u pravu, pozvali svoje pristalice da izađu na ulicu, jer im „država ne dozvoljava da sami biraju svoje predstavnike“. Niko im, izgleda, nije rekao da je bolje da su ih pozvali da potpišu njihovu kandidaturu. To bi bilo jednostavnije nego da popisuju i potpisuju brojne pokojnike, što se može lako videti iz otvorenih izvora. Da ne govorimo o još banalnijim falsifikatima...
Zanimljivo je da su „protestni mitinzi“ počeli još pre nego što je izborna komisija objavila rezultate. Dakle, pre nego što je bilo koga odbila. I još nešto — najviše nevažećih potpisa imaju najpoznatiji opozicionari, lideri, oni koji na svojim nalozima na društvenim mrežama imaju više pratilaca nego što imaju potpisa za kandidaturu i koji su unapred davali uputstva na mrežama — kuda se kretati, kako organizovati obaveštavanje o kretanju policije, kako provocirati policiju...
Kap u „moskovskom moru“
S obzirom da je za izbore za Moskovsku dumu registrovano 233 kandidata, od čega je tek peti deo onih koje vlast podržava, dakle, četiri na jednoga, postavlja se pitanje — zašto je sve to bilo potrebno. Opozicija nije uspela da okupi više od nekoliko hiljada ljudi, a u Moskvi koja ima 14 miliona stanovnika, to je kap u moru. Pored toga, niko se nije žalio na odluku komisije. Zato bi najlogičniji odgovor bio da protesti nemaju nikave veze sa izborima i služe za provociranje policije, čije bi delovanje trebalo da izazove nove, veće proteste.
Bilo kako bilo, dve subote su ljutiti demonstranti šetali ulicama Moskve, neki su napadali policiju, neki glasno čitali Ustav, neki su poneli sa sobom noževe, neki biber sprej, neki plastične pištolje — za svaki slučaj. A neki su, i to je izgleda bio glavni cilj čitave predstave, na internetu direktno prenosili okupljanja.
Maršrutu javlja Amerika
Naravno, brojni novinari, najviše je bilo onih stranih, takođe su se bavili svojim poslom — jedni su javljali šta se događa, a drugi, poput izveštača „Dojče velea“, direktno su pozivali: „Moskovljani izađite“, a kuda da idu, saznavali su od Ambasade SAD, koja je na svom sajtu iz minuta u minut objavljivala maršrutu.
I, što je posebno zanimljivo, u Francuskoj se mitinzi moraju najaviti tri dana ranije, a okupljeni se moraju razići posle drugog poziva policije. Ko to ne uradi može da bude osuđen na kaznu od godinu dana zatvora i 15.000 evra. Šveđani organizovanje nedozvoljenog mitinga kažnjavaju zatvorom do četiri godine, a učešće do dve, dok Englezi organizatore mogu da kazne do 10, a učesnike između tri i pet godina zatvora.
