Jedna od najvećih hrišćanskih svetinja razlog je što veliki broj vernika ovih dana u redovima stoji pred crkvom Svetog Jovana na Petlovom brdu u Beogradu, neki od njih i u veri da će im svetinja pomoći da se reše svojih nevolja i tegoba.
Hiton ili Časnu rizu su iz Rusije doneli ruski monasi Arsenije i Valentin iz Spaso-Jakovljevsko-Dimitrijevskog manastira iz Velikog Rostova, u okviru Moskovske patrijaršije, a prema svedočenju monaha Arsenija, svakodnevno vernici, koji dolaze i iz unutrašnjosti, puni strahopoštovanja strpljivo čekaju u redu da se poklone svetoj relikviji.
Monah Arsenije je rekao Tanjugu da se „dešavaju čuda“ kada vernici dođu u dodir sa Hitonom – „po meri vere“ svakog čoveka.
On objašnjava da je Hiton deo Isusove odeće koji je napravila Bogorodica, jednodelna tkanina bez ijednog šava od tanke kamilaste kose ili dlake.
Svetinja nestajala bez traga
Svetinja je nestajala bez traga i nekoliko puta je bila pronalažena, a početkom devetog veka Hiton je doniran Karlu Velikom prilikom njegovog krunisanja.
Nakon toga je svetinja postavljena u opatiju francuskog grada Aržantej u blizini Pariza. Pre četiri godine čestica Hitona data je u Jaroslavsku eparhiju Ruske pravoslavne crkve, kaže monah Arsenije.
Zapisi svedoče kako su se čuda božja dešavala i da je pomoć od Boga došla do mnogih ljudi koji su uspeli da dodirnu svetinju ili da se samo mole oko nje. Iz jevanđelja znamo da je žena koja je patila 12 godina od teške bolesti bila izlečena samo dotaknuvši Hristovu tkaninu.
Monah Arsenije ističe da je Hiton jedna od najvećih hrišćanskih svetinja i da se ta dolama nalazila na Isusu u vreme njegovog stradanja na Veliki petak kada je razapet i da je tom prilikom natopljen krvlju.
„Kada je Isus skončao na krstu, rimski vojnici su bacali kocku za prvu odeždu kome će pripasti, dok Hiton, pošto je bio prelep, nisu hteli da dele, nego su ga skinuli celog. Taj Hiton se nalazi samo na tri mesta u svetu, u Gruziji, u Nemačkoj i deo u Rusiji“, objašnjava ruski monah.
Srbija — prva zemlja
Srbija je, kako kaže, prva zemlja u koju je stigao Hiton iz Rusije pre četiri meseca i to na zahtev srpskog naroda koji je molio ruskog patrijarha da ta svetinja dođe u Srbiju.
Dodaje da je ruski patrijarh blagoslovio da Hiton obiđe sve eparhije u Srbiji, kako bi se narod okrepio u veri i da bi bio mir među ljudima.
Ruski monasi su sa Hitonom bili u Leskovcu, Šapcu, Vranju, Pančevu i u drugim mestima i sada je Hiton prvi put donet u Beograd.
Starešina Hrama rođenja Svetog Jovana Krstitelja na Petlovom brdu, otac Predrag Todorović kaže da je Hiton stigao prošle sedmice uz blagoslove njihove svetosti, patrijarha moskovskog Kirila i patrijarha Irineja i da od tada vernici iz Srbije, bivših republika i inostranstva dolaze na poklonjenje.
Natopljen Isusovom krvlju
Dočekuje ih sveštenstvo koje dežura od jutra do mraka čitajući molitve.
„Imali smo nekoliko poklonika iz Nemačke, Austrije, Slovenije, ljudi su čuli za ovu svetinju i dolaze da joj se poklone, da se pomole Bogu pred njom, jer zaista, ovo je retka prilika da ovako nešto veliko dođe u Arhiepiskopiju i posebno u naš hram“, rekao je Todorović.
On objašnjava da je Hiton deo haljine koju je Isus Hristos nosio kada je krenuo na stradanje, a tkala ga je njegova majka, presveta Bogorodica svojim prečistim i neukaljanim rukama.
„I to parče tkanine — Hitona, koji je ovde na celivanju, natopljen je Hristovom krvlju“, naglašava Todorović.
Hiton će u hramu Svetog Jovana Krstitelja ostati do 4. avgusta, kaže Todorović i dodaje da će posle toga ova svetinja biti u hramu Svetog Georgija na Banovom brdu, a nakon toga i u hramu Svetog Nikolaja u Zemunu.
Obići će i Srpsku
Ruskim monasima je produžena viza i nastaviće da idu po Srbiji, a obići će i Republiku Srpsku, kažu ljudi iz njihove pratnje.
Doktorka Mirjana Joksimović kaže da svakodnevno sa posla dolazi u crkvu na Petlovom brdu zbog velike svetinje.
„Ja sam primarijus, sa više od 30 godina rada u zdravstvu. Imam iza sebe tri rata. Nagledala sam se dosta bolesnih ljudi i dece i vera u Boga me drži. Kada sam čula da je došao Hiton, odmah sam došla sa posla, sa VMA. Smatram da treba ponovo da se vratimo porodici i tradicionalnim vrednostima, zato jesam tu i pozvala bih sve koji su u našoj veri i druge da dođu, jer Gospod je za sve nas razapet na krstu.“
Ističe da se danas dijagnostika sve više usavršava, ali da unutrašnja energija i ono praiskonsko u nama ostaje i dalje nedokučivo savremenoj medicini.
„Dijagnostikom ne može da se izmeri pokretač našeg bića“, dodaje.
Inače, Bogorodica je, prema predanju, satkala ukupno tri hitona za svog sina, prvi je nosio kada je bio mali, drugi kao mladić i treći kada je razapet.
Do Moskve preko Gruzije
Za vreme stradanja Isusa Hrista u odredu rimske vojske u Jerusalimu nalazio se i jedan Gruzin Elioz, koji se sa ostalim vojnicima nalazio ispod krsta i bacao kocku za Hristovu rizu, koja je upravo njemu pripala.
On je donese u mesto Mćet i pokloni svojoj sestri Sidoniji. Čuvši da joj je brat učestvovao u raspeću Hristovom, istog trenutka padne mrtva držeći čvrsto Hiton Hristov i bi sahranjena s njim.
Kasnije, iz njenog groba nikne kedar točeći miro (ulje). Vremenom kedar padne i mesto se zaboravi, a Sveta Nina (prosvetiteljka Gruzije) uz pomoć čuda, ognjenog stuba, pronađe to mesto.
Car Mirijan podigne na tom mestu crkvu posvećenu Svetim apostolima, a car Abas (1619-1633) uze tu rizu 1625. godine i posla je u Moskvu knezu Mihailu Fjodoroviču (1613-1645) i patrijarhu Filaretu (1619-1633).
