Libreto za delo koje govorio o svim mukama stradanja srpskog naroda kroz vekove napisala je Milanka Berković, profesorka razredne nastave i pedagoški savetnik. U pisanje libreta upustila sam se na nagovor prijatelja dr Vlade Batnožića, bio je to ogroman izazov, otkriva ona za Sputnjik.
„Izazov je bilo samim tim što sam i prošla sve to u koloni sa svim tim ljudima 1995. godine, a sa druge strane, kao učiteljica i neko ko svakoga dana stvara ponešto, izazov je bio još veći. Možda bi ovu priču ispričao i nekog drugi, ali ja sam želela da ostane budućim generacijama zapisano i u tom obliku, što je nešto novo za sve nas“, objašnjava Berkovićeva.
Uzvišenje u umetnosti
Pedagoškim radom naša sagovornica bavi se više od dve decenije, region je prepoznaje kao nekog ko iz dece izvlači lepu pisanu reč, posebno poeziju, pisac je knjiga priča za decu i odrasle, ali i autor i koautor brojnih udžbenika. Jeste iza mene veliki rad, ali u početku sam mislila da nisam tome dorasla, kaže.
„Napisati udžbenik je izazov, ali to je moja profesija, nešto sa čim se susrećem svaki dan, ideje su uvek tu. Napisati libreto, to je druga priča. Sam pojam, opera, to je za mene jedno uzvišenje u umetnosti. Uz to, na našim prostorima ljudi je slabo posećuju. Pitala sam se da li će to naš svet da shvati, da li takav sadržaj može da se uopšte prikaže na pravi način.“
Pet činova pakla
Kompozitor „Sedre“ je Miroljub Aranđelović Rasinski, autor koji je svojim delima odneo gotovo sve nagrade u našoj zemlji, a solisti operski umetnici Tanja Andrijić, Nataša Jović Trivić, Vanja Biserčić i Vuk Zekić. Prate ih orkestar „Beogradski simfoničari“ i kamerni hor „Beogradski vokalni ansambl“.
Kroz pet činova opisano je stradanje Srba, od Kosovskog boja, preko seoba, Prvog i Drugog svetskog rata, do „Oluje“, a poseban segment govori o stradanju u Jasenovcu.
Ostala samo crkva
Pored logora smrti Berkovićeva prolazi svaki put kada odlazi na rodnu Baniju. Mislila je da će inspiracija navreti na tom mestu, ali je ostala nema. Kaže da se tek u miru porodičnog doma utopila u toj patnji, počele su da naviru reči. To je istinita priča o Jasenovcu, koju su ispričali potomci jedne žene, Marije kojoj su dete oteli u koloni na putu prema logoru, objašnjava.
„Ona je otišla sa dvoje dece, sa ćerkicom na rukama i sinom Adamom kog je vodila. Znala je gde ide, šta ih tamo čeka. Suprug nije bio tu, bio je u ratu, daleko od njih. Dete je otela žena koja je gledala kolonu, odvela ga je. Tek posle mnogo godina otac je pronašao svog sina, kada je došao na ognjište, kada se pitao da li je moguće da mu je zatrta porodica, da više nema nikog, da je njegovo selo pusto, da je ostala samo crkva u ruševini“, ističe naša sagovornica.
Nacionalni projekat
Operu „Sedra“, država je prepoznala kao nacionalni projekat, Ministarstvo kulture i finansijski ga je pomoglo. To umetničko delo premijerno je u decembru prošle godine videla publika na beogradskom Kolarcu, izvedeno je i u novosadskoj sinagogi, ali i u Banskom dvoru u Banjaluci.
Berkovićeva kaže da joj je posebno drago što će „Sedra“ u subotu 3. avgusta u 19 sati i 30 minuta biti izvedena i u Parohijskom domu Hrama Svetog Save. Trudila sam se da kroz delo predstavim vezu našeg naroda sa molitvom, vezu sa crkvom, naglašava.
Snaga naroda — mir, vera i praštanje
„Čak i u tim poslednjim danima pomenute Marije, pred pogubljenje, ona se moli, za sebe i za svog sina. Ta veza s Bogom i sedra koja se na kraju, kao u bajci, pretvara u krst je nešto što mi je bilo važno, da se prepozna i crkva. Ali i da nas podrži, što se sada desilo, vrata nam je otvorio vladika Stefan. Hvala mu na tome“, ističe Milanka Berković.
Istorijsko-muzički prikaz progona i stradanja srpskog naroda kroz vekove nosi važnu poruku — da su mir, praštanje i vera, snaga jednog naroda.
Da bi priča bila jasnija, tu su i naši eminentni glumci Nebojša Dugalić i Boris Pingović, koji pojašnjavaju određene segmente, a scenu upotpunjuje dokumentarni materijal Jugoslovenske kinoteke.
