Brigadni general Georg Klajn je od komandira voda napredovao do člana nemačke komande. Služio je u nemačkom Generalštabu, a bio je i član SFOR-a, međunarodnih vojnih snaga pod komandom NATO u Bosni i Hercegovini. Klajn je takođe služio u Avganistanu kao deo Međunarodnih bezbednosnih snaga i vodio je tim za obnovu u severnoj provinciji Kunduz.
Klajnovi vojni angažmani isplatili su se konačno njegovim imenovanjem da rukovodi Odeljenjem za upravljanje osobljem Bundesvera u 2012. godini, pre nego što je dospeo na čelo Odeljenja za obuku u martu.
„Najkrvavija operacija“ u posleratnoj istoriji Nemačke
U javnosti je malo poznatih detalja o Klajnovoj karijeri, ali jedno je sigurno — on je bio odgovoran za, kako mnogi ocenjuju, „najkrvaviju operaciju“ u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata — smrtonosni vazdušni napad u kome je poginulo više od 100 avganistanskih civila.
Kada je Klajn komandovao gore pomenutim timom za obnovu Kunduza, dobio je obaveštajne podatke o dva rezervoara za gorivo, koje su oteli talibanski militanti, a za koje je sumnjao da bi mogli da se iskoriste za bombardovanje zapadnih trupa i eventualno za bombardovanje nemačke baze. Od američkih snaga u zemlji zatražio je da napadnu lokacije ovih rezervoara.
Ono što je usledilo te noći, 4. septembra 2009. godine, bilo je stravično ubistvo između 142 i 170 osoba, sudeći prema različitim procenama. Ispostavilo se da nikada nije postojala namera da se rezervoari iskoriste kao bombe, a da se više od stotinu građana okupilo oko njih kako bi sipali besplatno gorivo, u trenutku kada su napali američki avioni F-15 sa dve navođene bombe, pretvarajući scenu ispod njih u pakao na zemlji.
Na kome su se „slomila kola“
Ova nesreća koštala je položaja bivšeg nemačkog ministra odbrane Franca Jozefa, a ista sudbina zadesila je tadašnjeg generalnog inspektora Bundesvera Volfganga Šnajderana, koji je podneo ostavku usred optužbi da je želeo da prikrije skandal.
Međutim, sam Klajn uspeo je da izađe iz ove katastrofe neoštećen. Postupci koje su protiv njega pokrenuli i vojska i tužioci nakon tragedije su obustavljeni, jer su istražitelji rekli da nije mogao znati za civile prisutne na mestu udara.
Rođaci žrtava dobili su od nemačke Vlade samo 5.000 dolara kao „gest dobre volje“. Berlin je odbio da razgovara o bilo kakvoj zvaničnoj kompenzaciji ili o priznanju krivice, jer je najviši nemački sud presudio da država jednostavno „nije odgovorna“ za bilo kakve operacije u inostranstvu.
Nije sposoban za vojnu službu
Sada su se pojavili novi detalji te već odavno zaboravljene krvave priče, jer bivši nemački vojni lekar tvrdi da vojnik „lak na obaraču“ možda uopšte nije bio sposoban da vodi tu misiju u Avganistanu.
Albert Ditrih, bivši lekar-specijalista u Bundesveru, koji već godinama kritikuje nedostatke nemačke vojne uprave, služio je u Avganistanu zajedno sa Klajnom. Ditrih je čak i pregledao tadašnjeg pukovnika, i to manje od mesec dana pre nesrećnog napada.
Nakon ispitivanja, Ditrih je ocenio da je Klajn „nepodoban za vojnu službu zbog zdravstvenih razloga“, i rekao da „nema legitimnih osnova da bude u Avganistanu“, kako je izvestio „Biznis insajder“. To je rasturilo čitavu priču.
Lekar je otkrio i da je njegov prethodnik u bolnici Mazar-i-Šarif u Avganistanu takođe dovodio u pitanje Klajnovu sposobnost da obavlja svoje dužnosti, iako nikada nije otkrio detalje o tome šta je lekare dovelo do takvih zaključaka.
Karim Popal, advokat iz Bremena, koji je zastupao žrtve kobnog vazdušnog napada 2009. godine, bio je otvoreniji u svojoj proceni.
„Tada sam dobio određene nagoveštaje da tadašnji pukovnik Klajn nije bio u dobrom mentalnom stanju na dan napada“, rekao je Popal za „Biznis insajder“.
Nepokolebljivi Bundesver
Lekar Ditrih je nastojao da upozori nemačku komandu o Klajnovim zdravstvenim problemima. Napisao je pisma Ministarstvu odbrane i šefu Odeljenja za upravljanje kadrovima Bundesvera, u kojem je rekao da je Klajn „svojom fatalno pogrešnom odlukom izazvao smrt više od sto Avganistanaca“.
Uprkos tome. Bundesver ostaje nepokolebljiv u odbrani čoveka kojeg su sa ponosom predstavili kao novog šefa Odeljenja za obuku. Portparol vojske rekao je za „Biznis insajder“ da „nema sumnje da je Klajn bio sposoban za obavljanje svojih dužnosti kada je raspoređen u Avganistan“.
Bundesver ne vidi razlog za procenjivanje Klajnovih sposobnosti niti njegovog prava da preuzme vodeće mesto u oblasti vojne obuke. Napokon, izgleda da je njegovo najveće dostignuće zadržavanje prestižnih položaja u vojsci, čak i nakon teške greške, koja je koštala više od stotinu života.