O tim temama, u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, razgovarali smo sa bivšim ambasadorom Draganom Bisenićem, direktorom Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitrom Kovačem i sa dugogodišnjim spoljnopolitičkim dopisnikom Tanjuga Borislavom Korkodelovićem.
Decenijski razvoj
„Gledajući u kontinuitetu razvoj Irana kao regionalne sile možemo da vidimo njegov uspon u poslednjih 20 do 30 godina u svim vrstama naoružanja i opreme, raketnog programa i nuklearnih i hemijskih istraživanja za vojne primene“, rekao je Kovač.
„Neće doći do mira u regionu, ukoliko se Iran pojavi kao nuklearna sila, jer će biti velika pretnja, prvenstveno za Izrael. Iran je zemlja u usponu, demografski je mlada nacija, a nauka i obrazovanje su primat za nove vlasti. Ukoliko se njihova namera za jačanjem države ne iskontroliše, oni će sigurno biti u stanju da proizvedu nuklearno oružje; samo je pitanje strategije Zapada — da li će ih i pod kojim uslovima kontrolisati“, rekao je Kovač.
Izrael glavni faktor
Bisenić kaže da je glavni razlog ovakvog angažovanja SAD u Iranu, zapravo — Izrael.
„Stav Teherana prema Izraelu je ono što plaši tamošnjeg premijera. Iran je ostao poslednji koji stoji na stanovištu da Izrael treba uništiti. Sve druge zemlje koje su imale odbijajući stav prema Izraelu, pa i prema mirovnom sporazumu koji je Egipat sklopio, a to su bile Libija, Sirija i Irak, praktično su u ovim turbulencijama nestale kao koherentne armije i kao nacionalne države; nestale su kao subjekti koji su spremni da sprovedu čvrstu politiku prema Izraelu. Poslednja takva zemlja u tom arapskom svetu, a koja i nije arapska — jeste Iran“, rekao je bivši ambasador u Egiptu.
On dodaje da je za Vašington najbitnije da se Iran drži u granicama svoje zemlje, da svoj uticaj ne projektuje izvan nje, jer ukoliko to čini — može da dovede do obnovljene persijske imperije. Šiitsko stanovništvo, koje kontroliše Iran, kaže Bisenić — nalazi se od Avganistana, pa do Sredozemnog mora, što je u ovom trenutku dominantna sila u centralnoj Aziji i na Bliskom istoku.
I Evropa u opasnosti
Ukoliko se, ipak, Izrael ili SAD odluče na intervenciju u Iranu, prema mišljenju spoljnopolitičkog urednika u Tanjugu Borislava Korkodelovića — nesumnjivo će nastradati i Evropa, i upravo zbog toga se očajnički bori da opstane Sporazum o nuklearnom naoružanju.
„Građani starog kontinenta će u tom slučaju sigurno imati problem sa snabdevanjem naftom, problem sa migrantima, a možda i problem zbog dometa iranskih raketa. Postoji, međutim, određeno podozrenje, pre svega u Iranu, da je na delu igra Vašingtona i Londona — loš i dobar policajac. Prisustvujemo hipokriziji Brisela i ajatolah Ali Hamnei je obelodanio da Evropa nije sprovela ni jedno od 12 obećanja za nastavak važenja Sporazuma“, rekao je Korkodelović.
Snažna sila
Kovač objašnjava da legalna vojska Irana broji veoma mnogo ljudi, oko 950.000, i otud i bojazan Vašingtona da bi moglo da dođe do sukoba širih razmera.
„Oni su sada PVO odvojili od ratnog vazduhoplovstva, pa imaju sledeći sastav snaga odbrane: kopnenu vojsku, koja broji oko 600.000 ljudi, ratnu mornaricu, koja ima 150.000 pripadnika i ratno vazduhoplovstvo, koje ima oko 100.000 ljudi. Imaju i Revolucionarnu gardu, koja je glavna okosnica njihove vojske. Po merilima svih parametara — oni se na svetu svrstavaju na 13. mesto po snazi armije, dok je Izrael na 16. mestu. Radi se o velikoj vojnoj sili, zbog koje je o sukobima na kopnu neprimereno i razmišljati“, rekao je Kovač.
Na pitanje — koliko ova situacija može da potraje i da li Teheran može još dugo da odoleva kaznenim merama SAD — Bisenić kaže da je ova Vlada Hasana Rohanija spremnije dočekala sankcije od Ahmadinedžadove Vlade 2012. godine.
„Smanjila je udeo nafte u iranskoj privredi, a privreda se u međuvremenu diversifikovala. Ukoliko Iranu ne bude omogućeno da izvozi preko evropskih država i da proizvodi milion i po tona barela dnevno, tada će se to postaviti kao jedan granični kamen za drugačije odnose; mada verujem da će se postići sporazum sa Teheranom i da će on povući svoj uticaj u regionu“, rekao je bivši ambasador.
