Šta se dešavalo tog jula 1999. godine za Sputnjik priča Momirka Čanković, meštanka ovog sela, koja i danas živi u Starom Grackom. Tada je imala 29 godina i živo se seća svega što se dešavalo tog dana.
Kfor nije dao zaštitu
„Bilo je vreme žetve i pošto smo danima od britanskog Kfora tražili pratnju da uđemo na njive i da obavimo posao, a nismo je dobijali, rešili smo da se sami organizujemo. U to vreme su se već smenjivali ozbiljni incidenti, bombe i napadi od strane Albanaca. Bilo je vrlo napeto. Ipak, s obzirom da smo u selu imali dva kombajna, pala je odluka da se krene u polje, ali je dogovor bio da se ne radi posle šest uveče. Ljudi su se podelili u dve grupe, jedna je čuvala stražu, a druga je radila. U neko doba, još je bio dan, kombajni su vraćeni u selo i mislili smo da je sve gotovo i da je opasnost prošla“, priseća se Momirka.
Ono što je nakon toga usledilo, ona neće nikada zaboraviti.
„Ispostavilo se da se nisu svi vratili u selo. Meštani Dragan Odalović i Stevan Lalić pošli su da vide šta se dešava. Na polju su zatekli traktor koji je radio i na kome su bila upaljena svetla, a pored vozila ležao je ubijeni Slobodan Janićijević. Kada su videli da je mrtav, nisu išli dalje, jer je već pao mrak. Pokušali su da dobiju centralu Kfora u Lipljanu. Međutim, na centrali je radio Albanac i uporno je spuštao slušalicu. Stevan je seo u auto i otišao u Lipljan. Obratio se prvoj patroli britanskog Kfora i rekao šta se desilo. Patrola je došla na naša polja i ostala u šoku“, priča naša sagovornica.
Ni sami pripadnici Kfora nisu očekivali, veruje Momirka, da će videti ovakve scene.
„U selu, u prvi mah, nismo znali da su svi mrtvi. Britanski pripadnici Kfora su članove porodica čija su tela nađena na njivi odmah odveli u Dom kulture. Čitav Kfor je tada bio u panici, jer nisu znali šta ih je snašlo. Porodice su poslednje saznale šta se desilo i to tek kada je Majk Džekson, komandant Kfora, došao u selo, a to je bilo oko pola dva noću. Ti jauci i leleci bili su stravični… Nastao je opšti haos… Bilo je jezivo, meštani su se potukli sa britanskim pripadnicima Kfora… “, priseća se ona.
Kao da je bilo juče
Danas je, kaže, bila na parastosu svojim sugrađanima i prijateljima i kaže da je osećaj isti kao pre dve decenije.
„Sve je i dalje kao da se juče desilo. Toliko su sveža i živa ta sećanja da ne mogu da vam opišem. Strašna je nepravda učinjena, niko nije odgovarao. Ne verujem da Britanci ne znaju ko je kriv. Zašto se o tome ćuti? Izgleda da istina samo zato što su Srbi u pitanju nikoga ne zanima. Strašno je gledati malu Zoranu Živić, koja je tada imala tri meseca kada joj je otac ubijen, kako je izrasla u devojku od 20 godina ne znajući šta je očinska ljubav… Veliki je teret na nama ostao i velika žalost. Platili smo skupo cenu svog ostanka na Kosovu i Metohiji i još je skupo plaćamo“, zaključuje naša sagovornica drhtavim glasom.
Počinioci na slobodi
Istragu su odmah nakon zločina sprovele jedinice britanskog Kfora, da bi predmet potom bio predat Unmiku. Godinama se spekulisalo da ga Unmik nikad nije procesuirao, uprkos detaljnoj istrazi britanskih vojnika.
Slučaj nije rešen, iako je jedan od osumnjičenih Muzljam Bitići, iz sela Veliki Alas kod Lipljana, uhapšen još 2007. godine. On je posle dva meseca, usled nedostatka dokaza, pušten iz pritvora.
U maju 2017. godine Specijalno tužilaštvo Kosova je zbog „nedostatka dokaza“ obustavilo istragu protiv sedmorice osumnjičenih.
U napadu u mestu Staro Gracko ubijena su četiri člana porodice Janićijević — Slobodan, Mile, Momir i najmlađi Novica, koji je imao 17 godina, zatim Andrija Odalović, braća Jovica i Rade Živić, Stanimir i Boško Đekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović, Miodrag Tepšić i Milovan Jovanović.
Groblje u ovom mestu, gde su sahranjeni stradali žeteoci — više puta je skrnavljeno i minirano.
Zločin se desio samo nekoliko dana po dolasku Unmika i Kfora na Kosovo, a nakon što je potpisan Kumanovski sporazum, kojim je zaustavljeno NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije. Krivci, iako su već tada bili poznati, a što je još važnije bili su dostupni nadležnim Unmikovim organima, nisu procesuirani, jer je tadašnji šef Unmika Bernard Kušner ustanovio princip takozvane „razumljive osvete“. On je time abolirao počinioce ovog zločina od daljeg gonjenja, jer su Albanci, prema njegovim rečima, „preživeli stradanja, a rane su im još sveže“.
