Peking je već saopštio da ne namerava da razgovara o ideji zaključivanja trostranog sporazuma o nuklearnom oružju sa SAD i Rusijom, jer — „ne vidi razloge, niti preliminarne uslove za učešće Kine u takvim razgovorima“, dok su Moskva i Vašington ove nedelje u Ženevi razmotrili to pitanje.
Ruski eksperti smatraju da ne treba očekivati da će Kina u bliskoj budućnosti pristati da učestvuje u bilo kakvim multilateralnim pregovorima o pitanjima razoružanja, s obzirom da su bivši mehanizmi kontrole naoružanja stvarani za vreme Hladnog rata, kada je jaz između dve vodeće sile, SAD i SSSR-a i drugih zemalja, bio toliko veliki da nije bilo smisla razgovarati o veličini nuklearnog arsenala čak ni Francuske, ni Britanije, ni drugih država.
Međutim, čak i ako Kina, nakon nekog vremena, dostigne paritet sa SAD i Rusijom, potpuno je nejasno zašto bi ona sebe ograničavala u razvoju svog nuklearnog potencijala. Drugo, Kina će uvek pokrenuti pitanje ograničenja koja bi trebalo nametnuti njenim susedima, prvenstveno Indiji, a delimično i Severnoj Koreji. A to je multilateralni pakt koji nema budućnost. Zbog toga su pokušaji da se Kina uključi u multilateralne mehanizme kontrole nuklearnog naoružanja unapred osuđeni na neuspeh, ocenjuju ruski analitičari.
„Po mom mišljenju, Kina u ovom slučaju pokazuje nezavisnu poziciju, pošto je Tramp najavio razmatranje, a možda čak i potpisivanje sporazuma sa učešćem Kine, a da nije pitao kinesko rukovodstvo o tome. Drugo, Kina se rukovodi time što ima minimalan nuklearni potencijal i smatra da njeno učešće u pregovorima o novom nuklearnom dogovoru nije potrebno. Kineski nuklearni arsenal je, barem u poređenju sa SAD, minimalan. Mislim da Kina neće promeniti odluku i zaista neće učestvovati u tome. Postoji mnogo pitanja u odnosima između Kine i SAD, a Kina želi da se u ovom destruktivnom odnosu pokaže kao ozbiljan igrač“, rekao je za Sputnjik Jurij Švidkin, zamenik predsednika komiteta Državne dume za odbranu.
Na pitanje da li se slaže sa mišljenjem eksperata koji kažu da je Trampov predlog o tome da se zaključi sporazum „nove generacije“ o ograničavanju nuklearnog oružja osuđen na propast, Švidkin kaže da je o potpisivanju novog sporazuma rano govoriti.
„Moje mišljenje u vezi sa mogućim potpisivanjem novog nuklearnog sporazuma jeste da možemo da razgovaramo, razmotrimo razlike i tačke dodira sa SAD po ovom pitanju, ali mislim da je prerano govoriti o potpisivanju. Kao prvo, imali smo Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa iz koga su se SAD jednostrano povukle, iako je jedna od njegovih tačaka bilo nuklearno razoružanje. Time su doveli u pitanje bezbednosnu strukturu u Evropi. Drugo, ne postoji dovoljna perspektiva od strane Sjedinjenih Država o produženju START-3“.
Na pitanje zašto se Vašington sada zalaže za novi sporazum, ako ne poštuje sve druge postojeće dogovore o kontroli naoružanja i strateškoj stabilnosti, Švidkin objašnjava da ovde glavnu ulogu igra unutrašnja politička situacija u SAD.
„Tramp levom rukom pokušava da se izvuče iz svih ugovora, a sa desnom pokušava da prisili druge zemlje, posebno Rusiju i Kinu da igraju po njegovim pravilima, što, podrazumeva se, ne bi trebalo da radi“, zaključuje Švidkin.
Ruski analitičari objašnjavaju da, ako se sporazum zaključi, onda će Kina prvo morati da se prilagodi određenim uslovima i da se odrekne određenih vrsta oružja koja su za nju korisna. Sa druge strane, mora dozvoliti inspekciju. Ove inspekcije dovode do otkrivanja njihovog vojnog potencijala. Ali za Peking je važno da zadrži stratešku neizvesnost, jer to daje određenu prednost. To jest, ako SAD ne znaju realne mogućnosti Kine — u određenom smislu to obuzdava Amerikance. Zbog toga se veruje da Peking neće hteti da razgovara, niti da sklapa „nuklearne dogovore“ sa Vašingtonom.
