Termin „specijalni izaslanik“ na Balkanu, a posebno u Srbiji, zbog dešavanja devedesetih godina prošlog veka, nije baš popularan. Međutim, namera francuskog predsednika Emanuela Makrona da imenuje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan mogla bi da promeni predrasude vezane za ovaj izraz.
Tradicionalno uporište
Francuski predsednik je ovim potezom pre svega imao nameru da svetu poruči da se ova država vraća na vodeće mesto u Evropi, ali je, kako tvrdi za Sputnjik nekadašnji diplomata Zoran Milivojević, činjenica i da je Makron izabrao baš Srbiju i kosovski problem da takvu poruku pošalje.
„Francuska je ovim poručila i da se vraća na Balkan, tačnije u Srbiju, kao svoje tradicionalno uporište. Dakle, nisu se vratili kao albanski faktor već nezvanično kao naš saveznik, jer mi na Zapadu nemamo saveznika. Ovo je pokušaj da se Pariz identifikuje kao vrsta našeg prirodnog saveznika na Zapadu. Imenovanje specijalnog izaslanika je poruka velikim silama da će, ako se format dijaloga menja, Francuska nastojati da bude tu preko svog izaslanika. Ovakav angažman Makrona ne utiče na naše odnose sa Rusijom, Amerikom ili Kinom, a poseban bonus nam je jer je i ona jedna od stalnih članica SB UN, ali i nuklearna sila“, objašnjava naš sagovornik.
Američki model
Milivojević napominje da aktivna uloga Francuske u rešavanju kosovskog problema ne znači da će pregovora biti eliminisane ni EU ni velike sile, poput Rusije i Amerike. U suštini, dodaje on, uloga specijalnog izaslanika je takva da velika sila tako želi da manifestuje svoje prisustvo i svoj uticaj na nekom području. Uostalom, podseća naš sagovornik, Amerika je država koja za svako krizno područje ili deo sveta u kome ima interese, ima i specijalne izaslanike.
„Imenovanje specijalnog izaslanika pokazuje da Francuska hoće da ovde bude prisutna kao velika globalna sila. Na taj način, ona daje do znanja i Vašingtonu i Moskvi da će u narednom periodu učiniti sve da se njena reč čuje kada je u pitanju rasplet kosovskog čvora, ali i sve što se dešava na Balkanu. Konkretno, Srbija od ovoga dobija puno. Ovo je povoljna okolnost jer nam Francuska daje do znanja da će forsirati svoj stav za rešenje Kosova, koji je blizak našem, a razlikuje se od stava Nemačke ili Velike Britanije, koje smatraju da je kosovsko pitanje svršena stvar. Francuska deli stav Srbije da je dijalog neophodan, i da samo kompromis može da dovede do konačnog rešenja“, objašnjava on.
Proces ostaje u EU
To nije jedino što će Srbija dobiti imenovanjem specijalnog izaslanika, veruje Milivojević. Francuski uticaj će se sada, zbog nejasne situacije sa Nemačkom, više osetiti i u EU. Drugim rečima, ubeđen je da će Francuska insistirati na svom stavu u Briselu, što će omekšati celu situaciju u vezi sa našom pozicijom u EU.
„To znači da će se Francuska u Evropskoj uniji zalagati za to da EU ostane medijator u pregovorima Beograda i Prištine, što nama odgovora, jer pet država ne priznaje Kosovo, pa je EU primorana da ostane statusno neutralna“, napominje Milivojević.
Makron je, kako objavljuju mediji, o nameri da imenuje specijalnog izaslanika obavestio i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Francuski predsednik je tokom posete Beogradu rekao i da će u najskorije vreme organizovati sastanak srpskog državnog vrha sa predstavnicima vlasti u Prištini i da će na njemu biti on i Angela Merkel.
Predsednik Vučić je izjavio da očekuje da taj sastanak bude održan u septembru, a prema nezvaničnim saznanjima, do susreta bi trebalo da dođe početkom tog meseca.
