„Ta pretnja je povezana s geopolitikom. Mislim da žarište danas nije ovde, u baltičkim zemljama. Ono je ipak na jugu – na Bliskom istoku, u Iranu, u Siriji. Ovde je manje-više mirno. I mislim da nijedna zemlja – ni SAD, ni EU, ni Rusija – ne želi sukob ovde, jer svi shvataju da su žarišta danas na jugu“, rekao je Helme.
Ministar je naveo da „ako iz nekog glupog razloga“ na teritoriji Baltika izbije sukob, „on neće nikome doneti korist, zbog čega se ne može govoriti o tome da danas postoji pretnja“.
Prema njegovom mišljenju, tome doprinosi činjenica da nijedna od strana danas nije dovoljno jaka. „Kada bi jedna od strana bila veoma jaka, to bi bilo loše. Ako obe strane ne budu ni suviše jake, ni suviše slabe, sukoba, ja mislim, neće biti“, smatra estonski ministar.
Na pitanje da li veruje u napad Rusije, Helme je odgovorio da danas ne veruje, ali da ne zna kako će biti u budućnosti.
„Ne znam, međutim, šta će biti za deset ili petnaest godina. Znate li u čemu je razlika između malih zemalja i velikih država? Velike države imaju vreme, resurse – i demografske, i ekonomske, i političke, i diplomatske. A male zemlje ih nemaju. I zbog toga nemaju vremena da stalno čekaju“, naveo je političar.
Govoreći o perspektivama razvoja estonsko-ruskih odnosa, Helme je naveo da pretpostavlja da će se oni u narednim godinama razvijati bez nekih suštinskih pomaka.
„Mislim da će se politika između naših zemalja razvijati po inerciji, ali čini mi se da će strasti biti manje nego u vreme kada sam još radio u Rusiji“, naveo je Helme. On je dodao da se zalaže za razvijanje odnosa dveju zemalja.
Izjave o „ruskoj pretnji“ s vremena na vreme mogu se čuti iz usta zapadnih političara, a najčešće iz baltičkih zemalja i Poljske.
