Kako se navodi u strogo poverljivom dopisu koji je Skupštini BiH 30. maja 1996. godine poslao tadašnji komandant Armije BiH — vojnicima je dopremljeno 374.982 komada metaka, 436 raznih bombi, 131 tromblon, 44 lansera, 292 lansera RPG7, 59 mina za ručni bacač, jedan raketni lanser od 107 mm i 28 raketa.
Kako se navodi u dopisu — vojnicima je putem vazdušnog mosta dopremljen i laser „crvena strela“, kao i 275 mina od 60mm, 24 zolje i 740 mina od 82 i 122mm.
Za svakodnevne potrebe i za nagrade najboljim borcima — u Srebrenicu je iz Sarajeva stiglo i 350.000 maraka, a za „fond šehida“ stiglo je 308.000 maraka.
Kako pišu „Novosti“, Delić u dokumentu otkriva i kako su se snabdevali borci Alije Izetbegovića u Srebrenici, koja je zvanično bila demilitarizovana i zaštićena zona UN.
„Ovoliko sredstava nije dobilo Goražde, a sa daleko manje sredstava branilo se Sarajevo 1992. i 1993. godine“, naveo je Delić u dokumentu.
Delić se u dopisu žali da su nelojalna borba za vlast i podele po tom osnovu, loš odnos MUP i Armije BiH, ubistvo neistomišljenika i političkih protivnika, ratno profiterstvo, kriminal i loša organizacija odbrambenih snaga — bili ozbiljni unutrašnji razlozi koji su i doveli do pada Srebrenice u julu 1995. godine.
Kao „pozitivne rezultate“ on pominje masakre nad Srbima 1992. godine, i to ne samo u srebreničkom kraju, već i u celom Podrinju — od Skelana do Zvornika.