Sistem bezbednosti u svetu, prema njegovim rečima, mora biti jedinstven i nedeljiv.
Putin se osvrnuo i na pitanje potencijalnog susreta sa novoizabranim ukrajinskim predsednikom, rekavši da bi takav sastanak bio moguć, ukoliko bi Vladimir Zelenski počeo da ispunjava svoja predizborna obećanja u vezi sa uspostavljanjem direktnog kontakta sa građanima u Donbasu.
Odgovarajući na pitanje o opasnostima Rusije u vezi sa širenjem NATO i sa optužbama Istočne Evrope o mogućim agresivnim potezima Moskve, Putin je rekao da je za „prevazilaženje sadašnje nezdrave situacije neophodno odustati od arhaičnih koncepata ’obuzdavanja‘ iz vremena Hladnog rata i ’blokovske filozofije‘“.
Prema Putinovom mišljenju, savremeni bezbednosni sistem — „treba da se zasniva na osnovnim principima međudržavne komunikacije, sadržane u Povelji Ujedinjenih nacija i u Helsinškom aktu, a koji uključuju i neprimenjivanje sile ili pretnje silom, nemešanje u unutrašnje poslove suverenih država i mirno, političko rešavanje sporova“.
On je istakao i da Rusija ceni napore Italije u jačanju uzajamnog razumevanja na evroatlantskom prostoru i uvek je otvorena za zajednički rad sa italijanskim i drugim zapadnim partnerima u borbi protiv stvarnih bezbednosnih izazova i pretnji, uključujući i međunarodni terorizam, trgovinu narkoticima i sajber-kriminal.
Komentarišući odnose sa Ukrajinom, Putin je izjavio da su dijalog i poboljšanje odnosa Moskve i Kijeva mogući, ako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ispuni svoja predizborna obećanja i — „započne direktan razgovor sa svojim sunarodnicima u Donbasu i prekine da ih naziva separatistima“, kao i pod uslovom da ukrajinske vlasti poštuju Minske sporazume i ne ignorišu ih.
Predsednik Rusije je dodao i da — „građani Ukrajine od Zelenskog i njegovog tima ne očekuju deklaracije, već stvarne akcije, što brže promene na bolje“.
Putin je istakao da će nove ukrajinske vlasti morati da rešavaju probleme preostale od prethodnog rukovodstva zemlje.
„Prisilna ukrajinizacija, zabrana upotrebe ruskog jezika za milione građana Ukrajine, uključujući i zabranu predavanja na ruskom na univerzitetima i školama; divljanje neonacizma, građanski sukob na jugoistoku zemlje, pokušaji bivših vlasti da unište krhki međuverski svet — samo su mali deo neprivlačnog ’prtljaga‘ sa kojim će morati da se suoči novi predsednik“, istakao je prvi čovek Rusije.
„I, naravno, vlasti u Kijevu moraju, konačno, da shvate da sukob između Rusije i Ukrajine nije u zajedničkom interesu, već je u najboljem interesu obe strane razvijanje pragmatične saradnje, zasnovane na poverenju i na uzajamnom razumevanju. Mi smo spremni za to“, zaključio je predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin.
