„Ako je to zaista tako, onda ne razumemo smisao ovakvih sastanaka“, rekao je Dačić novinarima u Poznanju nakon sastanka i podsetio da on na sastancima Berlinskog procesa učestvuje od početka, odnosno od 2014. godine.
Preneo je i da je on to pitanje „proširio“ i na to da i sâm region mora da bude mnogo odgovorniji.
Poslednja odluka Prištine, takse, zatim i to što su objavili da su potpisali sporazum o zajedničkoj diplomatiji, da bi pokazali kako su jedna nacija, na neki način postavljaju pitanje svrsishodnosti ovakvih sastanaka, ako nakon toga imamo potpuno drugačiju realnost, naglasio je Dačić.
I pored svega, napominje, Srbija je ipak zadovoljna što postoji ovakva inicijativa, ali i istakao da očekujemo da ona u sledećim godinama rezultira nekim konkretnim merama.
Dačić je poručio da je Srbija veoma konstruktivna i da je i kolegama iz regiona ponovio da se zalaže za to da ceo region traži i artikuliše zajedničke interese.
To, kaže, znači da Srbija i Crna Gora brže napreduju ka EU, jer nismo zadovoljni dinamikom, da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, da BiH uradi šta treba da bi mogla da počne pregovore sa EU, a Srbija čak, iako možda neko i ne očekuje, nema ništa protiv da se uvede vizna liberalizacija za građane Kosova i Metohije.
Ali, nijedna od tih stvari ne zavisi samo od nas sa Zapadnog Balkana i zato je potrebno da poruke koje dolaze iz EU budu motivišuće i podsticajne — da ovo ne bude „druga liga EU“ koja će zameniti proces evropskih integracija, ukazao je Dačić.
Primera radi, naveo je da Severna Makedonija i Bugarska sledeće godine predsedavaju Berlinskim procesom i upitao da li neko stvarno misli da će se Severna Makedonija zadovoljiti time da ne dobije otvaranje pregovora, nego da predsedava Berlinskim procesom.
Ponovio je da Beograd želi kompromis sa Prištinom, da takse moraju da se ukinu, jer je nemoguće da se govori o regionalnoj saradnji ako opstaju takse od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i BiH, sa obrazloženjem da nismo priznali Kosovo.
„Ima i drugih zemalja koje nisu priznale Kosovo, pa što nisu njima uveli takse od 100 odsto“, upitao je Dačić.
Za stav Prištine da će ukinuti takse kada Srbija prizna Kosovo, ponavlja da je to opstrukcija dijaloga.
Beograd je, kaže, spreman da nastavi dijalog, ali takse, ukazuje, stvaraju ozbiljne probleme, jer je roba duplo skuplja na KiM, stvara se niz problema u funkcionisanju života građana i institucija, ali najvažnije — stvara se dodatna nestabilnost koja može da naruši bezbednosnu situaciju.
Dačić je još jednom pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Prištinu da ukine takse.
Rekao je da EU priča o nekim stvarima „kao da su sveštenici sa Tibeta, pa sada oni duhovno promišljaju o problemima kontinenta, a niko da kaže ništa konkretno o tome šta treba da se uradi“.
Zato ga, kaže, raduje što je EU danas reagovala na poslednju odluku Prištine, ali dodaje da ne veruje da će to imati bilo kakvog efekta.
„Mogao sam i danas da kažem isto što i 2014. godine. Nije se mnogo toga promenilo, ali ipak, idemo nekako dalje u pravcu ka EU“, zaključio je Dačić.
