Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je i druge razloge da zbog tog oružja uđe u sukob sa svojim partnerima iz NATO, piše nemački list „Dojče vele“.
Mnoge činjenice ukazuju na to da će Turska u julu ipak dobiti ruske sisteme PVO S-400. Protestujući protiv tog sporazuma između Turske i Rusije, američka Vlada nije ništa postigla. Vašington se plaši da će Moskva moći da iskoristi S-400 kako bi špijunirala NATO, a posebno američkog savremenog „nevidljivog lovca“, objašnjava nemački list.
„Zbog čega je to oružje toliko posebno, ako je Ankara zbog njega rešila da se sukobi sa svojim partnerima u Alijansi?“, pita se autor članka.
S-400 „Trijumf“ je sistem protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa. To je najnapredniji model u seriji naoružanja, nastao je u Sovjetskom savezu nakon Drugog svetskog rata, a kasnije je modernizovan u Rusiji. S-400 je sposoban da obara avione i taktičke balističke rakete, kao i bespilotne uređaje na visini do 27 kilometara.
Sistem uključuje komandni centar, mobilnu radarsku stanicu i raketni lansirni sistem. Proizvođač je koncern „Almaz-Antej“. U Rusiji tvrde da je taj sistem bolji od njegovih pandana iz SAD i Francuske.
„Dok je Zapad stvarao najbolje avione, Rusi su uvek bili lideri u proizvodnji raketa“, procenjuje profesor sa Univerziteta u Birmingemu Ričard Konoli.
Međutim, Turska je, verovatno, imala političke razloge za kupovinu ruskog oružja — smatra autor članka. Ankaru posebno privlači mogućnost da iskoristi taj sistem protiv američkog oružja. Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, taj sporazum sa Rusijom je signal za SAD i sve ostale — da se Ankara sprema da vodi samostalnu politiku odbrane.
Nakon Kine, Turska je postala druga zemlja koja je kupila S-400. Indija je takođe potpisala ugovor vredan 5,5 milijardi dolara i iščekuje isporuku sistema. Određene zemlje Persijskog zaliva takođe su zainteresovane za ruski S-400.
Sa druge strane, stručnjaci smatraju da taj sistem ima i nedostatke.
„Sistem još nije korišćen u stvarnim ratnim uslovima. Jedini sistem koji je proveren u borbi je američki „Patriot“, i to za vreme rata u Persijskom zalivu 1991. godine“, kaže stručnjak Simon Veceman sa Stokholmskog instituta za istraživanje.
Specifičnost S-400 je u tome što može samostalno da se koristi. Još nije poznato kako će Turska štititi sam sistem od vazdušnih napada. U Rusiji se u te svrhe koristi moderan sistem PVO kratkog dometa. Postoji mogućnost da Turska kupi i to. U svakom slučaju, Moskva nema ništa protiv da proda Ankari i drugo oružje.
Moskva takođe računa na transfer tehnologije iz Rusije. Određeni delovi S-400 proizvode se u turskim fabrikama, ali to je pre „simboličko učešće“ — smatraju stručnjaci.
Kako prenosi list, prema nepotvrđenim podacima — Moskva je odbila da Ankari omogući pristup elektronskim podešavanjima sistema, na primer, softveru, koji prepoznaje ko je svoj, a ko tuđi.
Pored toga, u Rusiji se aktivno radi na razvoju novog sistema S-500 „Prometej“, koji će biti spreman za upotrebu oko 2020. godine. Ruski ministar industrije i trgovine Denis Manturov tvrdi da se već može pokrenuti masovna proizvodnja tog modela.
Novi sistem će imati veći domet i moći će da obara satelite sa niskih orbita.
