Tanjug navodi da će se on sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Vučić i Engel već su se susreli, u februaru ove godine, tokom 55. Minhenske konferencije o bezbednosti, kada se predsednik Srbije sastao sa delegacijom američkog Kongresa, u kojoj je, kako su mediji preneli, bio i Engel, i to u ulozi predsednika Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD.
U fokusu tadašnjeg susreta bio je slučaj braće Bitići.
Kosovo i Metohija, dakle — Srbija — je tema u vezi sa kojom se Engel neprestano i aktivno angažuje, i to tokom više poslednjih decenija,
Engel je sam sebe nedavno pohvalio rekavši „da je njegov rad na promociji američko-kosovskih odnosa bio među najsmislenijim dostignućima tokom svih njegovih kongresnih godina“. Podsetimo, Engel je od 1989. godine u američkom Kongresu, a spisak svojih „dostignuća“, koji je poduži, on nastavlja ovako: od zalaganja za NATO agresiju protiv SRJ, preko formiranja vojske Kosova, zatim je tu i povlačenje poternice za Ramušem Haradinajem, kao i ocena da Srbija mora da se izbaci iz Partnerstva za mir, pa sve do stava da Srbija nije spremna za ulazak u EU.
Upravo ta njegova ocena o Srbiji i EU, koju je pre dve godine uputio šefici diplomatije Federiki Mogerini, naterala je Vučića da, tokom svoje posete Vašingtonu, reaguje.
„Svako ima pravo da kaže gde koga želi. Da li nas žele u Evropi? Ja sam mislio da se o tome pita EU“, izjavio je tada Vučić, uz podsećanje da je Engel najistaknutiji albanski lobista.
Vučić je tada dodao da Amerikanci imaju pravo da žele da je Srbija loša ili dobra, ali da je posao Srbije da štiti svoje interese, te da Srbija želi najbolje odnose sa SAD, da ih gradi na ozbiljan i odgovoran način, i to način koji će jasno oslikavati da su oni velika sila, a mi brojčano, i teritorijalno, mala država.
Eliot Engel je u Kongresu 30. aprila, otvarajući saslušanje o navodnom silovanju Albanki, rekao da čuva fotografije spaljenih kuća u Peći — „da bi se svakodnevno podsećao koliko još treba da se uradi po pitanju Kosova“.
Za surovu etničku diskriminaciju i tada je optužio bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, kojeg je nazvao „balkanskim kasapinom“.
Rekao je, kao i Priština što govori — „da su (navodna) silovanja na Kosovu bila instrument u cilju proterivanja Albanaca na etničkom principu“.
Godinama se zalagao za formiranje „vojske Kosova“, i tražio je da se suprotan stav Vašingtona u vezi sa tim pitanjem promeni.
„’Kosovo‘ bi trebalo da ima vojsku, jer Rusija naoružava Beograd“, govorio je Eliot, koji je poreklom ukrajinski Jevrejin, a čiji su preci emigrirali u SAD iz carske Rusije, kao i da, zbog te saradnje sa Rusijom, Srbija treba da se izbaci iz Partnerstva za mir.
Tokom agresivnog zastupanja stavova bliskih Prištini nije ispuštao priliku ni da uputi kritike na račun Beograda zbog uspeha srpske politike koja se izborila da ukupno 13 država, do sada, revidiraju podršku „nezavisnom“ Kosovu.
Engel je tražio da se Srbija odrekne te politike, jer je — „nezavisnost Kosova nepovratna“.