Nakon pretnji iz Ankare da će „Haftarove snage biti legitimna meta“ turskih snaga, ukoliko njihovi državljani ne budu oslobođeni, predsednik Palate predstavnika Agila Saleh, koji sarađuje sa Libijskom nacionalnom armijom, objavio je sveopštu mobilizaciju na istoku Libije, prenosi televizija „Skaj njuz Arabija“.
Dvovlašće na delu
Stručnjak za Bliski istok Anatolij Nesmijan objašnjava situaciju u odnosima Libije i Turske činjenicom da u Libiji postoji dvovlašće. Sa jedne strane je vlada Saradža u Tripoliju, koju su priznale UN, dok je sa druge strane general Halifa Haftar, koji želi da ujedini Libiju pod svojim rukovodstvom.
„Iza te dve strukture stoje različiti spoljni akteri. Iza Saradža su Katar, Turska i delimično Italija, a iza Haftara je koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom. Gledano u globalu, odnosi između spoljnih sila se na ovaj ili onaj način zapravo projektuju na konflikt u samoj Libiji“, ukazuje Nesmijan.
On konstatuje da su protivrečnosti između koalicija spoljnih aktera u Libiji dostigle kritičnu tačku i smatra da upravo tu treba tražiti odgovor na pitanje zašto su Haftarove snage oborile turski dron.
Sukob još od Gadafija
Kako za Sputnjik kaže dr Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, konflikt između Turske i Haftarovih snaga započeo je zapravo mnogo ranije.
„Turska je još 2011. godine podržala borbu protiv Gadafija i podržala je svaku pobunu u nekoj arapskoj zemlji, koju je započelo ’Muslimansko bratstvo‘, jer su i same verske organizacije koje podržavaju Erdogana direktno u vezi i sa ’Muslimanskim bratstvom‘. Otuda i njegov sukob sa Bašarom el Asadom, sa Egiptom, i, ovde, konkretno, i sa Libijom. Sa druge strane, Haftarove snage, odnosno, kako on to zove — Libijska nacionalna armija, podržava Egipat“, napominje Janković.
Sadašnja situacija je, dodaje, nastavak Erdoganove podrške „Muslimanskom bratstvu“ i suprotstavljanje onim snagama koje se suprotstavljaju nekom sistemu turskih partnerstava.
„Treba znati i da je Libijska nacionalna armija, koju predvodi general Haftar, pre dva dana optužila Tursku da je direktno pomogla suparničku frakciju u borbama koje se vode na severu te zemlje, u bližoj i široj okolini Tripolija. Haftar, čija armija kontroliše i više od tri četvrtine Libije, već dva meseca vodi borbe u okolini Tripolija: oni su zauzeli međunarodni aerodrom i pokušavaju da zauzmu glavni grad te zemlje“, objašnjava Janković.
Šta mogu Turci
Anatolij Nesmijan veruje da saopštenje Turske, u kome se navodi da Haftarove trupe mogu postati legitimni vojni cilj za tursko ratno vazduhoplovstvo, u suštini — ne znači ništa posebno. Kako kaže, Turci najviše što mogu je da izvrše vazdušni napad, jer svoje trupe u Libiji, svakako, neće iskrcavati.
Iako su turski državljani, koje je tokom vikenda uhapsila Haftarova nacionalna armija, u međuvremenu pušteni, Nesmijan veruje da će Turska, ipak, na neki način, kazniti Haftara.
„Haftar je svojevrsna produžena ruka koalicije Saudijske Arabije. U okviru prećutne etike rata preko posrednika, potčinjene strukture nemaju prava da napadaju nadređene „sponzore“ konflikta. A Haftar je tu crtu prešao i Turci će morati da ga kazne, iako će to, najverovatnije, biti kazna posredstvom narušavanja imidža. Možda će naneti vazdušni udar nekim njegovim pozicijama i time će incident biti završen“, uveren je Nesmijan.
Stranci dolivaju ulje
Na pitanje da li očekuje dalju eskalaciju sukoba na relaciji Libija-Turska, Slobodan Janković kaže da, iako se od Erdogana može svašta očekivati, teško da bi on išao na iskrcavanje svojih snaga preko Mediterana.
„Eventualna eskalacija sukoba mogla bi ići u smeru direktnog naoružavanja snaga koje su u Tripoliju i drugim gradovima, a koje se sukobljavaju sa snagama koje predvodi general Haftar. Možda, eventualno, slanjem nekih specijalaca, ukoliko bi Vlada u Tripoliju, koja kontroliše manje od četvrtine teritorije Libije, pozvala Tursku u pomoć. Mada, već samo na tren odatle, postoje francuske i italijanske kopnene snage. Dakle, ima tu pomoći od niza zemalja, naravno ne direktne, jer se one ne upuštaju direktno u sukobe, ali se sumnja da pomažu Vladu u Tripoliju“, zaključuje Janković.
