Bogatstvom kulturnog nasleđa koje ima utvrđenje sa tri strane okovano zidinama koje gleda na more, ne mogu se pohvaliti ni mnogo čuvenije građevine ovog tipa u Evropi. Njegove ulice su vodiči kroz vekove, od grčkih kolonija do Srednjeg veka, Vizantije, preko vladavine Mletaka do turskog doba. Svi delići istorije se nalaze u samom utvrđenju, u njegovim zidovima, ali i u muzeju.
„Crnogorskoj Pompeji“ se prilazi uskim ulicama prepunim suvenirnica i malih restorana, čiji mirisi takođe ukazuju na smenu osvajača i različitih kultura, mirišu riba, ćevapi, ali i tradicionalni slatkiši ovog kraja, baklave, tulumbe, tri leće...
U podnožju grada je neobičan, živi spomenik kulture, koji je zaista živ i ukazuje na to da su za sada neistraženi temelji Starog grada Bara stariji od dva i po milenijuma, maslina stara 2.240 godina. Analiza koja je nedavno urađena na Šumarskom fakultetu u Istanbulu, otkrila je da je među tri najstarija stabla u Evropi, druga dva su u Izraelu i Grčkoj.
„Legenda kaže da su ratnici, ali i porodice koje su bile u svađi, ispod njene krošnje sklapale mir, zato se ovo mesto i zove Mirovica. Danas se ispod nje mnogi parovi zaklinju na večnu ljubav, da bi zajedno živeli srećno i dugovečno. Ova turistička atrakcija ’radi‘ svakog dana u godini, a maslina nam svake godine i dalje daje plod“, kaže nam Tanja Andrić, čiji je posao da turistima prenosi legende o novom zaštitnom znaku Bara.
A obalom u centru novog Bara dominira još jedan, dvorac kralja Nikole, u kome je smešten Zavičajni muzej. Ovaj deo grada zove se Topolica, po Topoli, jer je dvorac počeo da gradi Petar Karađorđević. Kada se najstarija ćerka, tada knjaza Nikole, za njega udala, zemlja na kojoj je dvorac, bila je svadbeni poklon.
„Zorka i Petar su jedno vreme živeli na Cetinju i odlučili su da se spuste do mora, započeli su da grade sebi vilu. Političke i životne okolnosti vratile su dvorac vladaru Crne Gore, jer je posle Zorkine smrti Petar otišao. Po nekim faktima, kralj Nikola je otkupio nedovršenu vilu, a kraljica Milena je počela da planira i gradnju drugih objekata“, objašnjava Draginja Radonjić, kustos-istoričar muzeja.
Tako deo dvorskog kompleksa danas čine i Mali dvor, dvorska kapela, botanička bašta, veliki park i dve kule stražare. Ovo je verovatno jedan od retkih muzeja na svetu koji je otvoren do 23 sata, da bi turisti koji šetaju obalom posle dana provedenog na plaži zavirili u zajedničku istoriju dinastija Karađorđević i Petrović.
Oni koji ovog leta posete Bar, pored nameštaja i ličnih predmeta Petrovića, moći će da vide i fascinantnu izložbu o crnogorskom „Titaniku“, francuskom brodu „Dag“ koji je potpuno u barskoj luci 1915. Bio je to jedan od najbržih brodova koji je početkom Prvog svetskog rata angažovan kao pratnja pomorskim konvojima. Potopila ga je austrougarska mina, a more je sačuvalo gotovo sve što se na njemu nalazilo.
Pored toga što je mnogo uloženo da bi se predstavilo istorijsko blago, mnogo je uloženo i u prirodno, savršeno su uređene sve peskovite i šljunkovite plaže, kupališta Veliki pijesak i Utjeha, ali i skrivene uvale za one koji žele da uživaju u apsolutnom miru.
Bar ima i posebnu ponudu za adrenalinske zavisnike, 100 kilometara pešačkih staza u zaleđu, a nudi i aktivan odmor u fascinantnim kanjonima Vruće rijeke, Međureča i reke Rikavac.
Nacionalni park Skadarsko jezero je priča za sebe. Turisti pre svega dolaze da bi videli netaknutu prirodu i uživali na skrivenim plažama. Ne treba propustiti ni vožnju brodom do manastira, posebno Koma, koji nikada nije rušen, izleda potpuno isto kao kada je sagrađen.
Dalmatinski pelikan, retka vrsta, na svetu postoji svega osam vrsta pelikana, kao da se namerno šepuri pred turistima. Najbrojniji su kromorani, a moguće je videti i sive galebove koji su svili gnezdo na jednom od ostrva. U Skadarskom jezeru živi 45 vrsta riba, ukljeva je autohtona vrsta, a sa jezera se ne odlazi ako ne probate čorbu od jegulje i šarana.
Na goste iz Srbije se ove godine i te kako računa, jednako kao i na one iz Rusije, jer, kako kaže direktor Turističke organizacije Bara Emil Kukalj, oni koji žele da se odmore u lepoti, ne misle o politici, već se vode isključivo racionalnim motivima. Prošle godine nas je posetilo čak 30 hiljada turista iz Rusije, 10 odsto više nego 2017. godine, kaže Kukalj.
„Činjenica je da se gosti iz Rusije prijatno osećaju u gradu, prihvaćeni su kao i oni iz Srbije, jer se dobro razumemo. Imaju visoko mišljenje o svim elementima naše ponude, kako u ugostiteljskim objektima, tako i van pansiona i uvek nam se rado vraćaju. U svim anketama daju nam odlične ocene, zadovoljni su uslugama, ali i cenama, a mi ćemo se i ovog leta potruditi da budemo dobri domaćini“, kaže Kukalj.
