Iako Samit G20 traje svega dva dana, dugogodišnji Tanjugov dopisnik iz Japana Dragan Milenković kaže da se već od maja, pa sve do oktobra održavaju ministarski sastanci. Japanci su smišljeno organizovali te sastanke u sedam gradova širom zemlje. U Nigati je sastanak za poljoprivredu, u Hokaidu za poljoprivredu, u Karoizavi za energiju, u Cukubi za trgovinu i digitalnu ekonomiju, u Fukuoki za finansije i bankarstvo, a u Nagoji se sastaju ministri inostranih poslova. U Osaki se sastaju lideri ekonomski najmoćnijih zemalja sveta, jer taj grad predstavlja finansijski centar Japana.
Zanimljivije na marginama
Istoričar Saša Adamović kaže da ga ne čudi što je Osaka izabrana da bude organizator jednog globalističkog skupa, ali istovremeno naglašava da se u javnosti niko ne seća zaključaka proteklog samita u Argentini.
„Ne znam kako svi ti globalisti ne vide da od kada je Donald Tramp preuzeo vlast, svetom bukte trgovinski ratovi i da ne postoji svetska ekonomija. On je čovek koji insistira na bilateralnim odnosima i mnogo je zanimljivije kakvi će se sve sastanci održavati na marginama samita“, objašnjava Adamović.
A kako je najavljeno, lideri Rusije i SAD Vladimir Putin i Donald Tramp razgovaraće pre svega o regionalnoj bezbednosti: o Iranu, Ukrajini, Siriji, Bliskom istoku, a dotaći će se i tema kontrole naoružanja, poboljšanja bilateralnih odnosa i krize u Venecueli.
Balkan nije na agendi
Lideri će pokušati da ostvare svoje nacionalne interese, tvrdi predsenik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general major Mitar Kovač.
„Postoji izrazita potreba Putina i Trampa da razmene mišljenja o mnogim ključnim pitanjima kao što su, na primer, Kuba i Venecuela. Amerika uviđa da je prošlo vreme diktata i već oprobanih revolucija. Sporazum u Siriji može da postane model koji će se primenjivati. Na agendi mi nedostaju pitanja Evrope i Balkana, a samim tim i Kosova. Ne verujem da bez tih velikih sila može da se reši pitanje Balkana. Bitno je samo da se svi problemi rešavaju po istim kriterijumima“, ističe Kovač.
Kina čeka 2049.
Tramp je uoči ovog samita rekao da želi da resetuje odnose sa Putinom, naglašava Adamović i dodaje da je glavni spoljnopolitički problem SAD zapravo Peking, koji ima plan da 2049, sto godina nakon Kineske revolucije, postane vodeća svetska sila.
„Kini je u interesu da se pronađe dogovor, jer su prethodnih meseci njihovi pregovarači odlazili u Vašington da dogovore razne modele rešenja. Ona još kupuje vreme i čeka tu 2049. godinu da od SAD naplati za sve nedaće još od Opijumskih ratova“, objašnjava istoričar.
Japanska mala tajna
Dragan Milenković smatra da će i japanski premijer Šinzo Abe pokušati da reši probleme njegove države bilateralnim susretima sa vodećim svetskim liderima.
„U Aziji se ne popuštaju stvari lako. Abe je mislio da će dobiti dva Kurilska ostrva od Putina, ali se to nije desilo, jer je upravo ruskoj floti najsigurniji put za izlazak na Pacifik pored jednog od tih ostrva. Sve dok su SAD vojno prisutne u Aziji Japan nikada neće dobiti ono što traži“, smatra nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Tokija.
On smatra da su veoma zanimljivi i ovogodišnji gosti Samita, a to su Holandija, koja je je saveznik i Japana i SAD u Evropi, zatim Vijetnam, kao rastuća ekonomska sila i bivši neprijatelj Vašingtona, ali i Singapur kao kineska teritorija koja to nije.
On otkriva da će se u završnom dokumentu naći Abeova mala tajna, američko-japanski pokušaj da se stopira kineski „Pojas i put“. Japanci su, ističe Milenković, uz američku pomoć počeli da proturaju ideju „infrastruktura visokog kvaliteta“, što je suprotno od kineskog plana razvoja. Navodi se da Kinezi rade mnogo brzo i prave infrastrukturu u zemljama koje je nemaju, ali da to ne rade dovoljno kvalitetno, i Japan, prema Milenkovićevom mišljenju, želi da svoje mane nadoknadi s kvalitetom i da ubedi svet i Kinu da ne sme tako munjevito da radi.
